ЕНГИЛ ДАРАЖАДАГИ ОР^А МИЯ ЖАРОХДТЛАНИШИНИНГ 3- ВА 14- КУНДАГИ ДОРИ
ВОСИТАЛАРИ КОРРЕКСИЯСИДАН КЕЙИНГИ БУЙРАКЛАРНИНГ МОРФОЛОГИК ХУСУСИЯТЛАРИ.
Хусейнова Гулшан Хусейновна.
Бухоро давлат тиббиёт институти анатомия, клиник анатомия
(ОХТА) кафедраси https://doi.org/10.5281/zenodo.14547494
ARTICLE INFO
ABSTRACT
Qabul qilindi: 15- Dekabr 2024 yil Ma'qullandi: 18- Dekabr 2024 yil Nashr qilindi: 23- Dekabr 2024 yil
KEY WORDS
бош мия шикастланиши, буйраклар, нефрон, биоптат, Шумлянский-Боумен капсуласи, томирли коптокча.
Ушбу мацолада уртача енгил даражадаги орца мия жароуатланишининг медикаментоз коррексиядан кейинги 3 ойлик каламушлар буйракларининг морфологик хусусиятларини бауолаш ва урганиш мумкин булган илмий тадцицотлар натижалари маълумотлар келтирилган. Каламуш морфологик таулили орца мия кейинги 3-, 14- кунларда
%ацида
буйракларини шикастланишдан утказилган.
Бугунги кунда бутун дунё буйлаб одамларнинг хавфсизлигини таъминлаш ва фавкулодда вазиятларда юкори малакали, тезкор тиббий ёрдам курсатиш табиий офатларга карши курашнинг долзарб муаммоларидан бири булиб келмокда [Бабаян Е.,
B. Зельман., Ю.С. Полушин, A.B. Щеголев., 2005, M.R. Bullock, R.M. Chesnut, G.L. Clifton., 2000;]. Травматизм соглицни саклаш тизимининг энг мух,им муаммолардан бири х,исобланиб, сунгги ун йиллар мобайнида дунё олимлари томонидан олиб борилган тадкикотлар натижасига кура, замонавий техника ва техналогияга оид турли-туман транспорт воситаларининг купайиши ва урбанизациянинг жадал суръатларда усиши туфайли жамиятда содир буладиган экологик х,амда технологик х,алокатлар сонинг ошишига сабаб булмокда. Бутун жах,он микиёсида х,ар йили беш миллиондан ортик инсонларнинг х,алок булишига олиб келувчи асосий сабабларидан бири бу - 70% х,олатларда куплаб автох,алокатлар туфайли содир буладиган огир травматик жарох,атларнинг кушилиб келишидир (Медик В.А., 2005; Кузеванова Т.Ю. ва бошк;., 2015; Андрева Т.М. ва бошк., 2016; Лядова М.В., 2017).
Хозирги кунга келиб, бутун жах,он буйича содир булувчи жарох,атлар орасида умуртка погонаси ва орка миянинг жарох,атланиши 0,7% дан 8% гача, скелет суякларинг жарох,атлари эса 6,3% дан 20,3% гача микдорни ташкил этади (Акшулаков
C.К., Керимбаев Т.Т., 2002; Шпаченко Н.Х., 2007; Драгун В.М 2008;). Жаро^ат олган беморларнинг 80% дан купрок кисмини эса 17 ёшдан 45 ёшгача буган мех,натга лаёкатли инсонлардан иборат (Миронов Э.М., 2004; Леонтьев М.А., Овчинников О.Д., 2005;).
Ушбу йуналишда тасодифий автох,алокатлар туфайли бош мия шикастланишидан кейин келиб чикадиган иккиламчи экстраспинал асоратлар,
xycycaH, зaмонaвий нефрологиядa бyйрaк кaсaлликлaрини дaволaш хaмдa сифaтини оширишдa ^м хoллapдa ижобий нaтижaлaргa эришилгaн 6Ули6, 6y эсa уз нaвбaтидa Уш6у œxa мyтaхaссислaри y4yH илмий acoc«aHraH янги дaволaш yсyллaрини ишлaб чи^иш керaклигини тaлaб килмокда.
Тадкикотнинг максади op;a мия шикacтлaнишлaрининг турли дaврлaридa бyйpaклap морфологик пapaметpлapи yзгapишлapини ;иёсий ypгaниш.
Тадкикот материаллари ва усуллари: Тaдк;ик;oт учун 3 ойлик, ypTa4a 150 гр oFиpликдaги 20 Ta о; зотсиз кaлaмyшлap жaлб этилен. Бapчa лaбopaтopия хaйвoнлapи вивapийдa ёFoч кипикдари coлингaн плacтик к;aфacлapдa, хoнa хapopaтидa, 12 coaт ёpyFлик Ba к;opoнFyликни aлмaштиpиш билaн, лaбopaтopия x,aйвoнлapини гакдаш cтaндapтлapигa мувофи; ^к^нди. Экcпеpиментaл гурух x,aйвoнлapи 2 гурухга бyлингaн, яъни биринчи гурухга шикacт еткaзилмaгaн хaйвoнлap (нaзopaт, n=10), иккинчи гурух,га (экcпеpиментaл, n=10) - ypтaчa oFиp дapaжaдaги op;a мия шикacти еткaзилгaн x,aйвoнлap киpaди. Тaдк;ик;oтдa о; зотсиз кaлaмyшлapдa бош мия шикacтлaниши мaхcyc ишлaб чицилган модел acocидa "йyл-тpaнcпopт ходи^си" усули билaн еткaзилгaн. Тaжpибaдa экcпеpиментaл гурух хaйвoнлapи енгил изoфлypaн ёpдaмидa умумий нapкoз ocтидa xyшcизлaнтиpилди Ba ypтaчa oFиp дapaжaдaли op;a мия шикacтлaниши чaк;иpилди.
Шикacтлaнишдaн кейин ушбу тaжpибa дaвoмидa 20 тacи жиддий, ypтaчa oFиp шикacтлaнишлap олди. Шикacтлaнишдaн кейин омон кол^н x,aйвoнлap мaхcyc плacтик K^aCTa yкaзилди Ba тpaвмaдaн кейинги хoлaт тиклaнмaгyнчa кyзaтилди.
Op;a мия шикacтлaниши oлгaндaн бир кун ут^ч медикaментoз дори вocитaлapи ёpдaмидa дaвoлaш aмaлгa оширилди, x,aйвoнлapнинг Уpтaчa вaзнигa acocлaнгaн хoлдa дopи-дapмoнлap мyшaк ичигa юборилди. Mетилпpеднизaлoн 4 мл эpитмa 45 мл нaтpий хлориднинг изотоник эpитмacидa эритилди Ba х,осил бyлгaн apaлaшмa 0,3 мл дaн мyшaк opacигa юборилди, 1 мл нейромидин эpитмacи 45 мл татрий хлориднинг изотоник эpитмacидa эритилди Ba х,осил бyлгaн apaлaшмaдaн 0,6 мл дaн мyшaк opacигa юборилди, 5 мл пентоксифиллин эpитмacи 196 мл нaтpий хлориднинг изотоник эpитмacидa эритилди Ba хосил бyлгaн apaлaшмa 0,4 мл дaн мyшaк opaœra юборилди. Дори вocитaлapи op;a мия шикacтлaнишидaн кейин 1-кyнидaн, пиpaцетaм дори вocитacи эca 3-кyнидaн бoшлaб 10 кун дaвoмидa мyшaк ичигa юборилди. Нaзopaт Ba экcпеpиментaл гypyхлapни гиcтoпaтoлoгик тaк;к;ocлaш учун, дори вocитaлapи кУллaнилa бoшлaгaн кейинги 7-, 14-кyнлapидa о; зотсиз кaлaмyшлapнинг бyйpaклapи, Xaйвoнлap дори вocитaлapи билaн дaвoлaшдaн кейинги бyйpaк тyкимaлapидa юзaгa келaдигaн морфологик yзгapишлapни aник;лaш мaк;caдидa нaмyнaлap олинди Ba cтaндapт гистологик ycyллap ёpдaмидa пpепapaтлap тaйёpлaнди. Бapчa пpепapaтлap гемaтoкcилин Ba эозин билaн 6Уялди.
Тадкикот натижалари: Уpтaчa-oFиp дapaжaдaги op;a мия шикacтлaнишидa дaвoлaш бoшлaнгaндaн кейин уч кун ут^ч кaлaмyшлap бyйpaгининг морфологик Ba морфометрик пapaметpлapинг хycycиятлapи:
Бyйpaклapнинг aбcoлют вaзни - 712,08 мг дaн 1089,1 мг гaчa, Уpтaчa вaзни -881,3±27,3 мг; бyйpaк узунлиги - 14,98 мм дaн 20,76 мм гaчa, Уpтaчa узунлиги -17,88±0,6 мм; кенглиги - 6,3 мм дaн 8,1 мм гaчa, Уpтaчa - 7,086± 0,2 мм; к^линли™ - 6,93 мм дaн 8,67 мм гaчa, Уpтaчa к^линлиги - 7,87±0,2 мм; бyйpaкнинг х^жми - 380,62 мм3
дaн 656,73 мм3 гaчa, Уpтaчa - 520,74±24,5 мм3 ни тяшкил этди.
Бyйpaк тaнaчaлapининг мaйдoни - 1938,2 мкм2 дaн 2305,2 мкм2 гaчa, Уpтaчa -2104,7±36,8 мкм2; кон томир кoптoкчacининг мaйдoни - 1644,2 мкм2 дaн 1858,8 мкм2 гaчa, Уpтaчa - 1756,57±20,9 мкм2; кaпcyлa бyшлиFининг мaйдoни - 282,78 мкм2 дaн 376,2 мкм2 гaчa, Уpтaчa - 318,62±6,9 мкм2 га тенглиги aниклaнди.
Пpoкcимaл эгри-бугри кaлaвacимoн кaнaлчaлapнинг диaметpи - 30,69 мкм дaн 32,82 мкм гaчa, Уpтaчa - 31,92±0,2 мкм гa, кaнaлчaлap бyшлиFининг диaметpи - 15,58 мкм дaн 19,68 мкм гaчa, Уpтaчa - 17,37±0,3 мкм гa тенг булди.
Диcтaл эгри-бугри кaлaвacимoн кaнaлчaлapнинг диaметpи - 26,68 мкм дaн 31,85 мкм гaчa, Уpтaчa - 28,82±0,4 мкм гa, кaнaлчaлap бушл^ининг диaметpи - 13,78 мкм дaн 16,76 мкм гaчa, Уpтaчa - 15,39±0,3 мкм гa тенг булди.
Уpтaчa-oFиp дapaжaдaги op;a мия шикacтлaнишидa дaвoлaшдaн кейин ун турт кун утгач кaлaмyшлap бyйpaгининг морфологик Ba морфометрик пapaметpлapинг хycycиятлapи:
Бyйpaклapнинг aбcoлют вaзни - 718,4 мг дaн 956,52 мг гaчa, Уpтaчa вaзни -830,87±24,2 мг; бyйpaк узунлиги - 14,8 мм дaн 20,68 мм гaчa, Уpтaчa узунлиги -16,93±0,7 мм; кенглиги - 5,98 мм дaн 8,64 мм гaчa, Уpтaчa - 7,33±0,3 мм; ^линлиги - 5,6 мм дaн 8,82 мм гaчa, Уpтaчa кaлинлиги - 7,5±0,3 мм; бyйpaкнинг хaжми - 329,4 мм3 дaн 824,2 мм3 гaчa, Уpтaчa - 498,32±52,9 мм3 ни тaшкил этди.
Бyйpaк тaнaчaлapининг мaйдoни - 1793,5 мкм2 дaн 2200,76 мкм2 гaчa, Уpтaчa -2056,03±36,2 мкм2; кон томир кoптoкчacининг мaйдoни - 1628,2 мкм2 дaн 1796,2 мкм2 гaчa, Уpтaчa - 1707,56±17,8 мкм2; кaпcyлa бyшлиFининг мaйдoни - 302,62 мкм2 дaн 329,76 мкм2 гaчa, Уpтaчa - 313,87±2,4 мкм2 гa тенглиги aниклaнди (1- pa™).
■ назорат гурухи
Уртача^ир даражадаги ОМШ 1-кун медикаментоз даволашдан кейин Уртача 0Fир даражадаги ОМШ 3-кун медикаментоз даволашдан кейин Уртача 0Fир даражадаги ОМШ 7-кун медикаментоз даволашдан кейин
■ Уртача 0Fир даражадаги ОМШ 14-кун медикаментоз даволашдан кейин
1-расм. Уртача 0Fир даражадаги орка мия шикастланишидан кейинги 1-, 3-, 7-, 14- кун медикаментоз даволашдан кейинги буйрак нефронларидаги гистоморфометрик параметрларининг киёсий тавсифи.
Проксимал эгри-бугри калавасимон каналчаларнинг диаметри - 27,44 мкм дан 36,79 мкм гача, уртача - 31,63±0,9 мкм га, каналчалар бушлигининг диаметри - 15,42 мкм дан 21 мкм гача, уртача - 17,22±0,5 мкм га тенг булди.
Дистал эгри-бугри калавасимон каналчаларнинг диаметри - 26,12 мкм дан 31,54 мкм гача, уртача - 28,32±0,6 мкм га, каналчалар бушлигининг диаметри - 13,81 мкм дан 16,94 мкм гача, уртача - 15,32±0,3 мкм га тенг булди.
Хулоса: Шундай цилиб, медикаментоз даволашдан кейин утказилган макроскопик, гистологик ва морфометрик тадцицотларда, тажриба гурух,ида орца миянинг уртача-огир даражадаги шикастланиши таъсирида 3 ойлик каламушларнинг буйрагида макроскопик томондан бир оз шиш борлиги кузатилди.
Гистологик текширув натижалари шуни курсатдики, уртача-огир даражадаги орца мия шикастланиши медикаментоз даволашдан кейин каламуш буйраклари нефронларининг тузилишида яццол намоён булувчи бир цатор узига хос хусусиятлар аницланди (1 - расм). Бунда нефронларнинг буйрак таначалари, томирли коптокчалари, Шумлянский-Боумен капсуласи уз тузилишини сацлаб цолади. Даволашнинг 3-кунидан бошлаб туцималараро интерстициал шишларнинг камайиши, вена цон томирлари димланишининг камайиши, кенгайган капсула бушлигининг торайиб бориши, сацланиб цолган коптокча ичи х,амда проксимал ва дистал эгри-бугри найчалар орасида учоцли цон цуйилиш зоналарининг камайганлиги аницланди. Гистоморфометрик тах,лил натижаларига кура, уртача огир даражадаги орца мия шикастланишининг 3-кунидан бошлаб буйрак нефронларидаги буйрак таначаси, буйрак коптокчаси, Шумлянский-Боумен капсуласи майдони (13,5% га, 13,4% га, 12,98% га), проксимал ва дистал эгри-бугри калавасимон каналчалар ва каналчалар бушлиги диаметрининг (6,6% га, 8,8% га, 5,6% га, 6,4% га) ошиб, 7-кунда критик даражага етган х,амда 14-кундан бошлаб нефрон элементларидаги ушбу морфометрик курсаткичларнинг камайиб бориши цайд этилган.
Фойдаланилган адабиётлар:
1. Бабаян Е., В. Зельман., Ю.С. Полушин, A.B. Щеголев // Анестезиология и реаниматология. 2005. - № 4. - С. 4-14.
2. Bullock, M.R. Management and Prognosis of Severe Traumatic Brain Injury / M.R. Bullock, R.M. Chesnut, G.L. Clifton // Brain Trauma Foundation.- Vashington, 2000. - 286 p.
3. Bullock, M.R. Surgical Management of Traumatic Brain Injury / M.R.Bullock, R.Chesnut, J.Ghajar et al. // Brain Trauma Foundation,USA.—2002.
4. Хусейнова Г.Х., Тешаев Ш.Ж Морфологические особенности почек в условиях эксперементальной черепно-мозговой травмы. // Проблемы биологии и медицины. -2021. № 1 (125). - С. 151-153.
5. Хусейнова Г.Х., Тешаев Ш.Ж. Сравнительная характеристика морфометрических параметров почек при различных фазах черепно-мозговой травмы. // Новый день в медицине. - 2020. № 2/1(30/1). - С. 101-103.
6. Хусейнова Г.Х., Тешаев Ш.Ж. Морфологические особенности почек в условиях экспериментальной черепно-мозговой травмы. // Проблемы биологии и медицины. -2021. № 1 (125). - С. 151-153.
7. Хусейнова Г.Х., Тешаев Ш.Ж., Хаятова М.Ф Морфометрические параметры щитовидной железы и фзическое развития. // Новый день в медицине. - 2020. №
2/1(30/1). - С. 72-75.
8. Хусейнова Г.Х., Файзиев Х.Б. Макроскопическая топография почек 3 месячных крыс после черепно-мозговой травмы. // Проблемы биологии и медицины 2021. № 2 (127). -С. 221-223.
9. G. Kh. Khuseynova. Macroscopic and microscopic characteristics of kidneys of white unbored rats after severe cranial injury. // The Doctor's Newsletter. - 2021. № 1 (98). - С. 108-111.
10. Khuseynova G.Kh. Evaluation of the kidneys in cerebral trauma. Journal of Natural Remedies. // Vol. 22, No. 1(2), (2021).
11. Khuseynova G.Kh. Influence of medicinal preparations on behavioral reactions of animals of the post-traumatic period. // A new day in medicine. - 2021. № 2 (34/1). - С. 8891.
12. Khuseynova G.Kh. Results of Morphological Features of the Structure of the Kidneys after Severe Craniocerebral Injury. // American Journal of Medicine and Medical Sciences 2021. № 11 (4): 293-296.
13. Khuseynova G.Kh., Teshaev Sh. J. Behavioral reactions of white nonbored rats at the expense of a craniocerebral injury caused as a road traffic accident. // Problems of biology and medicine. - 2021. № 2 (127). - С. 219-220.
14. Baratova, M. S., Ataeva, M. A., Yuldasheva, S. T., & Vohidov, U. G. (2020). Periodontal diseases in military age persons and arterial hypertension. Asian Journal of Multidimensional Research (AJMR), 9(4), 111-113.
15. Баратова, М., Атаева, М., Мансурова, М., Кобилова, Г., & Махмудова, М. (2016). Допплерографии в диагностике нарушений функции миокарда лж у больных с высоким нормальным артериальным давлением и мягкой артериальной гипертензией после перенесенных инфекционных состояний. Журнал вестник врача, 1(2), 13-15.
16. Баратова, М. С., & Атаева, М. А. (2015). Оценка ранней дисфункции миокарда у больных с пороговой артериальной гипертензий и артериальной гипертензией I-степени. Международный журнал прикладных и фундаментальных исследований, (82), 232-233.
17. Субидиновна, Б.М. (2021). Социальные и медицинские аспекты диастолической дисфункции левого желудочка при артериальной гипертензии. Американский журнал медицинских наук и фармацевтических исследований , 3 (09), 14-20.
18. Baratova, M. S. (2021). Algorithm and ultrasonic indicators of stanning of the left atrial in diastolic dysfunction of the left ventricular. European Journal of Research Development and Sustainability, 2(6), 79-83.
19. Baratova, M. (2020). M Makhmudova Predictors of sudden death in patients with arterial hypertension. Recent Scientific Investigation, 695-697.