УУТ: 627.157
ДАРЁ ЧУКИНДИЛАРИНИНГ ТУПРОЦ УНУМДОРЛИГИНИ ОШИРИШДАГИ
А^АМИЯТИ
Арифжанов Айбек Мух;амеджонович,
техника фанлари доктори, профессор;
Самиев Луцмон Найимович,
техника фанлари номзоди, доцент;
Бабажанов Фаррухбек Каримович,
докторант
Тошкент ирригация ва щшло^ хужалигини механизациялаш мудандислик институти
Аннотация. Мацолада Сирдарё щвзасидаги КФК-Сух туйинтирувчи канали тиндиргичидаги чукиндиларнинг фракцион ва кимёвий таркиби урганилган цамдаулардан фойдаланиш имкониятлари тацлил цилинган. Ушбу жараённиурганишда тиндиргичда сув билан бирга щракатланаётган чукиндиларнинг фракцион ва агрокимёвий таркиби цамда сувдаги улушининг тиндиргич узунлиги буйлабузгариши асосий омил си-фатида царалган. Тиндиргич чукиндилари фракцион таркибининг асосий цисмини > 0,25 ва 0,25-0,010 мм ди-аметрдаги заррачалар ташкил этиб, уларнингурта щсобдагиумумийулуши тиндиргичнинг кириш цисмида 69 % ва чициш цисмида 60 %ни ташкил этиши аницланган. Дарё чукиндиларининг кимёвий таркиби цам алощда хусусиятга эга эканлиги, экин далалари учун керакли озуца манбаларига бойлигиурганилди. Олинган натижалар асосида тиндиргич иш режими, чукиндилар мицдорини бошцариш орцали кимёвий бирикмалар мицдорини тартибга солиш мумкинлиги буйича хулосалар берилган.
Таянч тушунчалар: канал, шилинмоц, чукинди, сувнинг агрокимёвий таркиби, оцим даражаси.
ЗНАЧЕНИЕ РЕЧНЫХ НАНОСОВ В ПОВЫШЕНИИ ПЛОДОРОДИЯ ПОЧВЫ
Арифжанов Айбек Мухамеджонович,
доктор технических наук, профессор;
Самиев Лукмон Найимович,
кандидат технических наук, доцент;
Бабажанов Фаррухбек Каримович,
докторант
Ташкентский институт инженеров ирригации и механизации сельского хозяйства
Аннотация. В статье изучены химический и фракционный составы наносов в отстойнике обогатительного канала КФК-Сух, находящегося в водоеме р. Сырдарья, а также проанализированы возможности их использования. При изучении этого процесса в качестве основного фактора рассмотрено изменение в отстойнике фракционного и агрохимического составов наносов, движущихся вместе с водой, и изменение их доли в воде по длине отстойника. Основную часть фракционного состава в отстойнике составляют частицы диаметром >0,25 и 0,25-0,01 мм. Определена суммарная средняя расчетная их доля во входной части отстойника - 69 % и выходной части - 60 %. Изучен химический состав речных наносов, имеющих особые свойства для посевных полей и являющихся продуктом обогащения почвы. На основе полученных результатов изучения режима работы отстойника и регулирования количества наносов сделаны выводы о возможностях управления наличием в их составе химических соединений, а также их количественными характеристиками.
Ключевые слова: канал, слизь, нанос, агрохимический состав воды, скорость потока.
THE IMPORTANCE OF RIVER PUMPS IN IMPROVING THE SOIL YIELD
Arifzhanov Aybek Mukhamedzhanovich,
Doctor of Technical Sciences, Professor;
Samiev Lukmon Nayimovich,
PhD in Technical Sciences, Associate Professor;
Babajanov Farrukh Karimovich,
PhD student
Tashkent Institute of Irrigation and Agricultural Mechanization Engineers
Abstract. ^e article studies the chemical and fractional composition of pumps and the possibilities of their use in the sump of the enrichment channel KFK-Sukh, located in the reservoir of the river Syr Darya. When studying this process, the change in the sediment of fractional and agrochemical compositions of pumps moving with water and the change in their fraction in water along the length of the settler have been considered as the main factor. ^e bulk of the fractional composition in the sump is made up of particles with a diameter of > 0.25 and 0.25-0.01 mm, their total average calculated proportion in the inlet part of the sump is 69% and in the output part 60%. e study deals with the chemical composition of river pumps as an enrichment product with special properties for sowingfields. Based on the results on the mode of operation of the sump and the regulation of the number of pumps, the relevant conclusions on the possibility of controlling chemical compounds, as well as their quantities have been drawn.
Keywords: canal, sump, pump, agrochemical composition of water, flow rate.
Кириш
Республиканинг Амударё, Сирдарё, За-рафшон хавзаси каби сув манбаларидан сув билан биргаликда таркиби минерал утитларга бой булган жуда катта миддордаги чукиндилар магистрал каналларга, магистрал каналлардан ички каналлар ва экин майдонларига узатила-ди. Юдорида баён этилганидек, хозирда минерал утитларга бой дарё чукиндиларини экин майдонига узатишнинг асосий воситаси фадат сув одими булиб долмодда.
^адимдан сугорма дехдончиликка асос-ланган Амударё, Сирдарё, Зарафшон ва бошда дарёлар хавзалари республикамизга дарёлар келтириб ётдизган унумдор илл (гил) ётдизидлар устида жойлашган. Шунинг учун дам улкамиз ерлари жуда унумдорлиги билан ажралиб турган [1, 2, 3, 4].
Лекин сунгги йилларда Амударё ва Сирдарё хавзаларининг бошдарилиши, датор сув омборлари ва бошда гидротехник иншоотлар дурилиши одим хажмининг табиий миддорига таъсир курсатиши билан бир даторда дарё чукиндилари одими - даттид одим харакатига хам кескин таъсир курсатмодда. Дехдончилик ва халд хужалиги сохаларида сувга эхтиёж
ошиши натижасида дарё суви ва унинг тар-кибидаги дарё чукиндиларининг дарёдан сув олувчи иншоотлар, сув омборлар, магистрал каналлар ва ички сугориш каналларида чукиб долиши кузатилмодда. Бу, бир томондан, экин майдонларини тайёр минерал утитдан махрум дилаётган булса, иккинчи томондан, иншоот-ларнинг самарали ишлашига салбий таъсир курсатмодда [5, 6].
Дарё чукиндилари фракцион ва кимёвий таркибининг «дарё, канал, экин майдони» ти-зими буйича тадсимоти динамикасини амалга ошириш ордали масаланинг туладонли ечими-ни излаш лозим. Юдорида баён этилганидек, дарё чукиндиларини «дарё, канал, экин майдони» тизимида бошдаришда одимнинг гидравлик, гидрологик хамда дарё чукиндилари параметрларини инобатга олиш керак. Олиб борилган илмий-амалий ишларнинг мухим жихати шундаки, чукиндилар фракцион тар-кибини кимёвий таркибга боглид равишда бошдариш мумкин [7].
Бу иккала йуналишдаги ишларни биргаликда тизимли тахлил асосида олиб бо-риш ордали, юдорида дайд этилган «дарё, канал, экин майдони» тизимида дарё
90
Илм-фан ва инновацион ривожланиш / 2020 № 3
чукиндиларининг ирригацион адамиятини бадолаш ва улардан самарали фойдаланишга эришиш мумкин [8, 9].
Тиндиргичларда чукиндиларни фракция-ларга ажратиб бошдаришга эришиш ордали улардан самарали табиий ресурс сифатида фойдаланиш мумкинлиги, тиндиргичда катта улчамдаги чукиндиларни долдириб, улардан кейинчалик дурилиш материали сифатида фойдаланиш мумкин.
Klyukanova АЬи Alyants S.X., Latipov Ап^апоу А. ва бошда олимлар томонидан Аму-дарё дарёси давзаси дудудида олиб борил-ган таддидотларда дарё чукиндиларининг сугориладиган ерлар унумдорлигини оши-ришдаги адамияти буйича бир данча ижобий натижаларга эришилган [7, 8, 9, 10].
Материаллар ва усуллар
КФК-Сух туйинтирувчи канал узунлиги 3,45 км ва унинг 2,25 км бетонланган. Мак-симал сув сарфи 20 м3/с. Тиндиргич Фаргона вилояти Узбекистон тумани Элаш дишлогида жойлашган. КФК-Сух туйинтирувчи канал тиндиргичи (келгусида КФК-Сух тиндирги-чи) параметрлари дуйидагича: эни - 150 м, буйи - 350 м. Канал суви дишлод хужалиги экинларини сугориш учун олинади ва шу са-бабдан у фадатгина йилда алодида вадтларда (3 ой давомида) сув утказади. Бошда вадтларда тиндиргичда тозалаш ва таъмирлаш ишлари олиб борилади. Жами 1 йил давомида тиндиргичда урта дисобда 100 минг м3 то-
залаш ишлари бажарилади. Чукиндиларнинг тиндиргич узунлиги буйича тадсимланишини дисоблашнинг мавжуд услубларини тадлил дилиш шуни курсатадики, бу услублар, асо-сан, узгармас кесимга эга булган ростловчи иншоотлар учун ишлаб чидилган булиб, бунда одимнинг уртача тезлиги курилаётган узан дисми узунлиги буйича узгармас деб дабул дилинган.
Натижалар ва мух;окама
Тадлилларга кура, дарё сувларида минерал моддалар миддорининг энг куп дисми чукиндилар таркибида булади. Дарё сувлари одизиб келаётган чукиндиларнинг маълум дисмини ушлаб долиш ва унинг асосий мине-ралларга бой дисмини угит сифатида сугориш сувлари билан биргаликда экин майдонлари-га юборишда ирригацион тиндиргичларнинг адамияти каттадир.
Одимнинг лойдалиги, лойдаликнинг тиндиргичдаги тадсимоти, тиндиргичда тупланган чукиндиларнинг фракцион ва ки-мёвий таркиби тадлил этилди. Чукиндилар таркиби йиллар давомида узгармодда ва бу узгариш 10-15 фоизни ташкил этмодда (1-расм). КФК-Сух тиндиргичи узунлиги буйича чукиндилар тадсимоти тадлилидан маълумки, катта сув сарфи даврида тиндиргич-нинг ишлаш самарадорлиги нисбатан паст.
КФК-Сух тиндиргичи чукиндилари фрак-цион таркибининг асосий дисмини > 0,25 ва 0,25-0,010 мм диаметрдаги заррачалар ташкил
5 4,5 4 3,5 ■я 3 "и 2 1,5 1 0,5 0 с
1
Ь,
50 100 150 200 250 300 350 400 450 —Ь—Лойцалик мицдори (г/л)
1-расм. Тиндиргичнинг узунлиги буйича чукиндилар тадсимоти
%
90 80 70 60 50 40 30 20 10 о
73,-6
63,31
41,3
20,7
1 ^со <1 со
1,7 Щ 2,1 5,3 6,2
0,25
ОД
0,05
0,01
0,005
Л,мм
■ И1р11Ш У1II" КНСМИ ИКНрПШ УР'1"<) ЦИСМИ КИрПШ ЧШЦНСМН
2-расм. Чукиндилар та^симотининг гистограммаси
этиб, уларнинг урта дисобдаги умумий улуши гидравлик ва гидрологик параметрларига
тиндиргичнинг кириш щсмида 69 % ва чи^иш богливдир.
щсмида 60 % ни ташкил этади. (2- ва 3-расм- Жчамлари 0,1 мм дан ю^ори чукиндилар). Шуни дам таъкидлаш керакки, бу ми^дор ларни каналга узатиш канални лой^а боси-йиллар давомида узгарувчан булиб, о^имнинг шига олиб келади. Тиндиргичнинг кириш
I Ч>П<11Ш унг ТОМОМ! ■ ЧИКИШ КУ'ЙИ Щ1СМI чшгщц чап томони
3-расм. Чукиндилар та^симотининг гистограммаси
Илм-фан ва инновацион ривожланиш / 2020 № 3
1-жадвал
КФК-Сух тиндиргичи чукинди заррачалариниг фракцион таркиби
Намуна олиш жойи Фракциялар (мм), в %
> 0,25 0,250,10 0,100,05 0,050,01 0,010,005 0,0050,001 <0,001 Физик лой
Кириш цисми 22,5 1,3 62,8 10,8 0,9 0,8 0,9 2,6
Чи^иш цисми 3,7 0,8 49,2 36,1 4,5 3,4 2,3 10,2
щсмидаги уртача лой^алик мивдори 4,0 г/л ва чи^иш щсмидаги лой^алик ми^дори 3,3 г/л ни ташкил ^илади. О^имнинг тозаланиш даража-си - 19 %. Тозаланишнинг оптимал даражаси, одатда, 45 % - 65 % ни ташкил этиши керак. Демак, тиндиргичда дарё чукиндилари етар-лича бош^арилмаяпти [1, 2, 3, 6, 8].
КФК-Сух тиндиргичида пикетлар узунли-ги буйича чукиндилар ми^дори камайиб бори-ши кузатилди.
КФК-Сух тиндиргичида чукиндиларнинг куп щсми 0,1 мм диаметрли чукинди заррача-ларидан иборат булиб, хусусан, кириш щсми унг томонида 63,3 %, кириш урта щсмида 78,6 %, кириш щсми чап томонида 41,3 %ни ташкил этади.
КФК-Сух тиндиргичида чукиндиларнинг куп щсми 0,1 мм диаметрли чукинди заррача-ларидан иборат булиб, хусусан, чи^иш ^исми унг томонида 63,6 %, чи^иш урта ^исмида 57 %, чи^иш щсми чап томонида 55,3 %ни ташкил ^илди (4-расм, 1 -жадвал).
КФК-Сух тиндиргичи чукиндиларининг таркибий щсми (2-жадвал) тавсифидан шуни хулоса ^илиш мумкинки, физик лой ми^дори кириш ва чи^иш ^исмида урта дисобда деяр-ли бир хил, яъни чи^иш ^исмида 6 % ва кириш ^исмида 7 %, аммо бу ми^дор тиндиргичнинг дар бир ^исмида узига хос. Бу таркибдаги чукиндиларни экин далаларига узатиш тупро^ физик хусусиятига салбий таъсир курсатмайди.
[4, 5, 10].
4-расм. Пикетлар буйича фракцион таркиби та^симоти
KHmAOK XyWAAUm OÄHAÄPH
2-^agBaA
KOK-Gyx THHgHprHHHgaH OAHHraH HaMyHaAap
HaMyHa OAHHraH XOH Aki yqöypqarH öyÄHHa ^paKmiHAap TapKiiön (MM), % $AO 6yKHHa HOMAamumu
kyM, 0.05-2.0 Ham-, 0.002-0.05 Aoh, < 0.002
THHgHprHHHHHr Kupum ^hcmh yHr ^upro^ 85 12 3 LS Loamy Sand
THHgHprHHHHHr Kupum ^hcmh ypTa ^HCMH 97 3 0 S Sand
THHgHprHHHHHr Kupum ^hcmh Han ^upro^ 66 30 5 SL Sandy Loam
THHAHprHHHHHr ypTa ^HCMH yHr ^upro^ 70 29 1 SL Sandy Loam
THHAHprHHHHHr ypTa ^hcmh Han ^upro^ 62 36 1 SL Sandy Loam
TuHAHprHHHHHr HH^um ^HCMH yHr ^upro^ 66 31 2 SL Sandy Loam
TuHAHprHHHHHr HH^um ^HCMH ypTa ^hcmh 59 37 4 SL Sandy Loam
TuHAuprHHHHHr HH^um ^HCMH Han ^upro^ 97 2 1 S Sand
KOK-Cyx THHguprHHH HyKHHgHAapu Tap-kh6hh xoccacH A^ffl yHÖypHaru 6yÄHHa 3-^ag-BaAga KeATupuAraH. MatAyMoTAap Tax^HAugaH Ma^AyMKH, HyKHHguAap TapKuöuHHHr acocuH ^hcmhhh ^yM TamKHA ^HAagu. KyM MH^gopu
THHguprHHHHHr Kupum ^HCMuga ypTa x;Hco6ga 90 %, HH^um ^HCMuga 71 %HH TamKHA ^HAagu. By ^yM MH^gopuHH KaHaAra y3aTHm yHyH Ka-HaAHHHr Te3AHru 1 m/c gaH oprn^ 6yAHmu Ke-paK. AHhh naHTga 6y MH^gop ^yM экнн gaAa-
5-pacM. A k ill ynöypnaru 6yÖHHa $pa^H»Aap Ta^CHMOTH
HAM-^aH ma uhhohuu,uoh puumiiAiiHuiu / 2020 № 3
6-расм. КФК-Сух тиндиргичи чукиндиларининг агрокимёвий таркиби
ларига узатилса, тупро^нинг енгиллашишига ижобий таъсир курсатиши мумкин. Тиндир-гичнинг чи^иш щсмида чанг мивдорининг ошиб бориши ижобий омилдир. ФАО тавсифи буйича, КФК-Сух тиндиргичидан чи^аётган чукиндилар таркибий хоссасига кура юмшо^ ^ум типига киради.
Тиндиргич чукиндиларининг фракцион таркиби билан биргаликда кимёвий таркиби дам тадлил этилди. Ирригацион адамияти ну^таи назаридан кимёвий бирикмалар N-NH4, Р205, К20 ларга алодида эътибор ка-ратилди. Мазкур кимёвий бирикмалар ичида калийли бирикма мивдори катта фоизни таш-кил ^илади (3-жадвал). Шуни дам алодида таъ-кидлаш лозимки, тиндиргичларда чукиндилар миедорини бош^ариш ор^али ю^оридаги
бирикмалар ми^дорини дам тартибга солиш мумкин. Тиндиргичнинг кириш ва чи^иш щсмидаги бу ми^дорлар узгариши бунинг тасдигини беради (5-расм). Дарё чукиндилари кимёвий таркибининг ФАО тавсифи буйича чукиндиларнинг умуман шурланмаганлиги ани^ланди, яъни ЕС 1:1, dS/m курсаткичи 0,49 га тенг (4-жадвал).
3-жадвал
КФК-Сух тиндиргичи чукиндиларининг
агрокимёвий таркиби
№ т/б Намуна олиш жойи Гумус, % N-N4 4 мг/кг рА мг/кг К20 мг/кг
1 Кириш 0,49 14,3 17,4 56
2 Чи^иш 1,22 11,2 20,6 87
4-жадвал
КФК-Сух тиндиргичи чукиндилари кимёвий таркиби
ЕС1:1, Эриган ионлар таркиби %
№ рН ЕС1:1, dS/m dS/m, х;арорат асосида тугирлан-ган ЕСе, dS/m Курук Колди^, % нсо'3 С1' SO" 4 Са.. Mg.. Na'+ К-
КФК-Сух тиндиргичи 7,7 0,49 0,57 1,99 0,142 0,009 0,010 0,079 0,015 0,009 0,014
KHŒAOK XyWAAUrU OÄHAÄPH
XyAoca
TuHgHpruHgaH HH^aéTraH o^hmhhhf AOH^aAuru 2,45 gaH 3,6 kx/m3 raHa y3rapagH. KOK-Cyx THHgHprHHH AOH^aAHru TapKH-ÖHHHHr xycycuara myHgaH HÖopaTKH, gapé HyKHHgHAapHHHHr ^pa^HOH TapKHÖuga
0,05 mm ah HyKHHgHAap MH^gopu ^apuftö 89 %hh TamKHA ^HAagu.
TuHAupruHgarH gapé HyKHHgHAapHHHHr KHMéBHH TapKHÖH x;aM aAOxuga xycycuaTra эгa 6yAu6, экнн gaAaAapH yHyH KepaKAH 03yrça MaH-öaAapura öohah™ ÖHAaH a^paAHÖ Typagu. Thh-guprHHra KeAaéTraH Ba HH^aéTraH HyKHHguAap TapKHÖu Tag^H^OTHgaH Ma^AyMKH, THHguprHHga HyKHHguAap cyB Ta^cupuga capaAaHagu, TaÖHHH ^pa^uaAapra a^paAagu Ba KHMéBHH TapKHÖu y3rapagu (3- Ba 4-^agBaAAap). Xyggu myHgaH
^apaéHAapHH Ky^OH rHgpoy3eAHgarH THHgup-ruHga x;aM Ky3aTHm MyMKHH.
KOK-Cyx Ba Ky^OH rugpoy3eAH THHgup-ruHAapuga HyKHHguAap t^chmoth ro^opuga 6aéH этнAгaннgeк, KaHHHCKHH, A^ffl yHÖyp-Haru Ba OAO öyHHHa TaxAHA этнAgн. Hara^a-Aap Tax^AHAugaH Ma^AyMKH, HaMyHaAap OAHHraH Ba^Tga THHguprHHga rçyM 3appaHaAapu MH^gopu $0H3ga THHguprHH y3yHAHrH öyHHHa KaMaHHÖ 6opMO^ga. HaHr 3appaHaAapu MH^gopu omuö 6opMorçga, aoh 3appaHaAapu MH^gopu ce3HAap-ah y3rapMaanTH.
M^opugaruAapgaH xyAOca ^hah6 myHH aHTHm MyMKHHKH, gapé HyKHHguAapHHH Öom^apum Ba yAapgaH ^ongaAaHHm MacaAaAa-puHH eHHmga o^hmhhhx rugpaBAHK Ba rugpoAO-ruK ^OHyHHaTAapura TaaHHm ao3hm
MaHÖa Ba agaôuëTAap
1. Liu C., Walling D. E., He Y. ^e International Sediment Initiative case studies of sediment problems in river basins and their management // International Journal of Sediment Research. - Elsevier, 2018. -N 33 (2). - Pp. 216-219.
2. Raveendra K. Design of Irrigation Canals / / Planning and Evaluation of Irrigation Projects. - Elsevier: Academic Press, 2017. - Pp. 283-318.
3. Walling D. E. ^e sediment delivery problem / / Journal of Hydrology. - Elsevier, 1983. - N 65 (1-3).
- Pp. 209-237.
4. Jurik L., Zelenakova M., Kaletova T., Ari^anov A. Smal Water Reservoirs: Sources of Water for Irrigation / / Water resources in Slovakia: Part 1. - Elsevier, 2019.
5. Julien P.Y. River mechanics. - Second Edition. - Colorado State University: Cambridje University Press, 2018.
6. CaMueB A.H., HöparuMOBa 3.H., AAAaépoB A.^., Eaöa^aHOB O.K. THHguprHH um pe^HMHHur Ma-rucTpaA KaHaAHHHr rugpaBAHK napaMeTpAapura Ta^cupu / / Hppнгaцнн Ba мeAноpaцнн ^ypHaAH. - 2019. -№ 2 (16). - 24-27 6.
7. Ari^anov A.M., Apakxo'jaeva T.U., Huska D. Sediment movement mode in rivers of Uzbekistan -Environmental Aspects / / Acta horticulturae et regiotecturae. - 2018. - № 13.
8. Latipov I.Sh., Apu^^aHOB A.M. Tasks (Questions) of movement of mixed flow in open channels. - T., 1994. - 110 p.
9. Klyukanova I.A. Suspended sediments of the Amudaryo and their irrigation importance. - M.: Nauka, 1971. - 120 p.
10. Abu Alyants S.X. Stable and transitional regimes in artificial channels. - L.: Gidrometeoizdat, 1981.
- 232 p.
TarçpH3HH: EprameB 3.3., TexHHKa ^aHAapu H0M30gu, ao^ht, «KypuAHm MexaHHKacH» Ka^egpacu MygupH, TomKeHT TeMupHyA My^aH^ucAapu HHcTHTyTH.
HAM-^aH oa uhhohuu,uoh puumtiAiiHuiu / 2020 № 3