Научная статья на тему 'БУРДА АЛЬ-БУСИРИ КАК ЯРКИЙ ОБРАЗЕЦ ПАНЕГИРИКОВ В ЧЕСТЬ ПРОРОКА'

БУРДА АЛЬ-БУСИРИ КАК ЯРКИЙ ОБРАЗЕЦ ПАНЕГИРИКОВ В ЧЕСТЬ ПРОРОКА Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
169
18
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
АРАБСКАЯ ПОЭЗИЯ / ЖАНР / ПАНЕГИРИКИ В ЧЕСТЬ ПРОРОКА / ПОСЛАННИК АЛЛАХА / АЛЬ-БУРДА (ПЛАЩ) / КАСЫДА / МОТИВ / АЛЬ-БУСИРИ / КАЪБ ИБН ЗУХАЙР / ARABIC POESY / GENRE / PANEGYRIC IN HONOR OF MOHAMMAD PROPHET OF ALLAH / AL-BURDA (CLOAK) / QASIDA / MOTIVE / AL-BUSIRI / QA'B IBN ZUHAYR

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Сатторов Икромшо Хушвахтович

Статья посвящена особому жанру в арабской средневековой литературе - панегирикам в честь Пророка Мухаммада, пользовавшимся неизменным успехом как у арабских, так и у мусульманских поэтов в общем, и прославившимся общим названием «аль-Бурда». Автор сосредоточил своё внимание на рассмотрении известного панегирика Бусири, при этом делает попытку проследить факторы, способствовавшие появлению и развитию данного жанра, также причины, обеспечившие его распространение и популярность.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

THE BURDA OF AL BUSIRI AS A BRIGHT EXAMPLE OF EULOGIES IN HONOR OF THE PROPHET

The article is devoted to a special genre in the Arab medieval literature - eulogies in honor of the Prophet Muhammad, enjoyed the same success as the Arab and Muslim poets in General, and the famous common name "al-Burda". The author focused his attention on the consideration of the well-known Eulogy of Busiri, while making an attempt to trace the factors that contributed to the emergence and development of this genre, the reasons that contributed to its spread and popularity.

Текст научной работы на тему «БУРДА АЛЬ-БУСИРИ КАК ЯРКИЙ ОБРАЗЕЦ ПАНЕГИРИКОВ В ЧЕСТЬ ПРОРОКА»

ОМИЛ^ОИ ПАЙДОИШ ВА ИШТЩОРИ ^АСИДАТУ-Л-БУРДАИ АЛ-БУСИРИ

Сатторов И.Х.

Дoнuшкaдau дaвлamuu забонуои Тоцжжшон ба номи С. Улyгзoдa

Дap адабиёти фopсy точик ва apa6 анъанахои зиёдe poичaнд, ки на хaмeшa мaвpиди омузишу 6appa№ ^pop гиpифтaaнд. Мо xy6 мeдoнeм, ки навиштани чавобияхо ба достонхои "Хамса"-и Низомй аз кабили "Хyсpaвy Шиpин", "Лайливу Мачнун", "Искaндapнoмa" ва Faïïpax,o дap адабиёти точик ва таснифи нaзиpaхo ба касидаи "ал-Бypдa"-и Каъб ибни Зyхaйp ва касидаи "aд-Бypдa"-и aд-Бyсиpй дap адабиёти apaб ба хукми анъана дapoмaдaaст. Дap илми адабиётшиносии точик тахкику тадкики анъанахои хамсанависй, мyхaммaсбaндй ба aшъopи шoиpoни бyзypг, тазмини мaънивy мазмунхо аз ^Ётьону хадисхои набавй, хамчунон маънихои алохида аз oсopи шyapoи apaб ба андозаи бyзypг пeш paфтaaст.

Myтaaссифoнa, тахлил ва бappaсии нaзиpaхo ба касидаи "aл-Бypдa" дap замони шypaвй ба сабабхои мaълyм нaмeтaвoнист мaвpиди нaзapи адабиётшиносони точик Kapop гиpaд, ки ин aмpи фахмо аст, аммо дap пapтaви истиклолият чунин мyнoсибaт ба падидаи мaшхype чун "бypдaнaвисй" аз p^ адолат нeст. Дap x^e, ки касидаи "ал- Бypдa" мaвpиди омузиш, шapxy тахлил, тapчyмaвy таклид аз чониби як ^TOp олимону адибони миллатхои гуногун бо забонхои мухталиф дap тули к^що ^pop гиpифтaaст [1,123]. Хусусан, ахли тасаввуф ба хoтиpи ба сабаби фазилати бyзypг доштани ин касида ва тавассути он талаб намудани шифо бapoи хондану хифз намудани он коидахои мaхсyсepo ихтиpoъ намудаанд.

Бинoбap ин мо тасмим гиpифтeм, ки касидаи "aл-Бypдa"-po ба хонандаи точик мyappифй намуда, oнpo мaвpиди тapчyмaвy шapxy эзох кapop диxeм, apзишxoи адабиву бaдeии oнpo баён нaмoeм ва тaъсиpи oнpo, хадди имкон, ба oсopи адибони фopсy точик oшкop сoзeм.

Калимаи "aд-бypдa" apaбй буда, маънои якшщ, pudo, болопушро ифода мeкyнaд ва дap истилох бошад, ба маънои мaдexaи набавй, яъш кaсидae ба кop бypдa мeшaвaд, ки дap ситоиши Пaёмбap (с) сypyдa шудааст. Дoктop ap-Рабдовй сapи мaдeхaи набавй aндeшa po^Aa мeгyяд: "Maдeхaхoи набавй хануз аз замони ба суи миллати apaб фиpистoдa шудани Пaёмбap (с) хамчун хидoятгapy бимдиханда шyхpaт пайдо кapдaaнд. Шoиpoни дaвpaи ибтидои ислом ва aсpхoи баъдина бо мaдeхaхoи набавй шиносой пайдо намуда, oнpo сypyдaaнд ба дapaчae ки он ба яю аз санъатхои шeъpй табдил ёфт. Бaъдтap аз дасти, махсусан, шoиpoни ахли тасаввуф он pyшдy pивoч ёфт" [7,107]. Мухаккик мeaфзoяд, ки мaдeхaи набавй як намуди баён аст, ки аз эхсосоту отифаи динй бapмeoяд ва он як жaнpи волои адабиёт ба шyмop мepaвaд, чунки ин гуна тaъбиpy баён танхо аз забони инсоих^ садо мeдихaд, ки калбхояшон сapшopи имону nyp аз эъчобу мухаббат нисбат ба шахсияти Пaёмбapи гиpoмй (с) аст.

Мухаккик аз намунахои назми Чрхилия касидаи "долия" (кофияаш ба xapфи "дол" коим аст) -и aл-Аъшopo зикp намуда, oнpo аввалин шeъpe мeдoнaд, ки дap ситоиши Пaёмбap (с) сypyдa шудааст. ^асида чунин OFOз мeгapдaд:

Ij^^oJI ы1С Lo Ы1С 5 Ijojl âlj Л-лС ^«lü ^JI

Оё чaшмoнam ба сабаби беморие, ки гupuфmop шyдaaнд, хоб нapaфmaнд?

Ва оё он шахсе, ки аз бедорхобй шифо ёфmaaсm, ба зuёpamu my бори дигар наомад?

Дap ин ^TOp y мaдeхaхoи набавии .n^rappo омухта ба хyлoсae мeoяд, ки касидаи Абу Толиб ибн Абдyлмyттaлибpo бeхтapин намунаи жaнpи мaзкyp хисобидан мумкин аст, матлаи он байти зepин мeбoшaд:

JbL J-c V 5 ^э ÍI^Í^J Jilc JjV ^jil lo

Ду^онам, ман нaмегyзopaм, ки гуш^оям ба %ар касе, ки рожу дурргро мегуяд ё ба маломаши касе мепардозад, грш дищнд.

Инчунин касидаи долияи дигapи хамин кaсидaсapo писанди дoктop ap-Рабдовй афтодааст, ки бо ин байт огоз мeёбaд:

Jo^-l âjjJI Jc Iii IJJI5 5 l^Ü ^JUI jo- ¿jj Vl

Агар адади соуибони мулку %yкyмam ва бе^арин мардумро азрри насабу ахлоц дар байни maмoмu бaшapuяm бишуморем, касеро аз Му^аммад (с) бapmapy бе^ар нахоуем ёфm.

Пасон ap-Рабдовй касидаи мaъpyфи Каъб ибни Зyхaйppо дap мадхд Пaёмбap (с) ёдовap мeшaвaд. Аз сapчaшмax,о бapмeояд, ки, Каъб ибни 3yK,aKp кабл аз сypyдaни ин касидаи мондaгоpaш чанд шeъpe дap хдчву мазаммати Пaёмбap (с) ва пaйpaвони y (с) , аз чумла бapодapи xyдaш Бyчaйp, ки мусулмон шyдa 6уд, гyфтa 6уд. Ин х,ачвиях,о боис шуд, ки Пaёмбap (с) хукми катли ypо мeбapоpaд [2,141]. Вакге Мaккapо мусулмонон фатх кapдaнд, Каъб аввал назди Aбyбaкp мeояд, x,aмpоx,и у ба кабули Пaёмбap (с) комёб мeшaвaдy аз y (с) пузиш мeтaлaбaд, хдмзамон мусулмон шyдaнaшpо apзa мeдоpaдy ба нишони сидку иxлоси xyд касидаи човидонaaшpо илко мeнaмояд, матлаи он чунин аст:

jJ^-SX ji ^J LAJJI ^—Л ^IÄ^j ÖJIJ

%амоно цалби ман баъд аз фироци суъо0, ки caxm шефmaи у гaшmaaсm, nyp аз гaмy андуу шyдaaсm.

Аз шунидани касида Пaёмбap (с) чунон ба эх,сос мeояд, ки якбоpa ба paмзи кaдpдонивy хусни таввачух "бypдa"и - xyдpо (с) аз тани мyбоpaкaш бapовapдa ба шоиp мeпyшонaд. Бap aсapи ин во^а касидаи Каъб ибни Зyхaйppо "aл-Бypдa" лакаб них,оданд [8,85].

Доктоp ap-Рабдовй хдмин касидаи ломия (касидаи доpои кофияи лом)-pо нaxyстин мaдeхa дap хдкки Расули Худо (с) мeдонaд. Мухдм он аст, ки ба туфайли касидаи зикpшyдa дap мaвpиди мансубияти касида итмиънони комил х,осил шуд.

Бо "Бypдa"-и Каъб ибн 3yxaüp анъанаи бypдaнaвисй тадртчан xyA ба як шоxaи адабиёти apaб табдил ёфт. Таваччухд шоиpонy нависандагон, нокидону нахвиён aсpx,ои aсp ба он машдуд буд. Дap натича мepоси гapонбax,оe гун гашт, ки шаклх,ои гуногуни манзуму мaнсyppо шомил мeбошaд, ба монанди мyоpaзa, тaштиpy тaxмис [7,108].

Вaлe аз pоx,и адлу инсоф бояд тaзaккyp дод, ки махз шоиpи Пaёмбap (с) Х,ассон ибн Собит манокиби нaбaвиpо нaxyст ба pиштaи назм дapовapдa сypyдaaст. Асоси бинои ин жaнppо Хдссон тавассути касидаи хдмзия (касидаи доpои кофияи х,амза)-и xeш тapx,peзй намудааст. Матлаи он чунин аст:

гЫ^- l^Jj-^л sIjÀc sI^Ä Ii Ci|¿ öic

Он осоре, ки дар ин цойуое, ки зиëрamaшон кардам (3om^-Aco6eb, ал-Цивоъ ва Азроъ), аллакай аз байн рaфmaвy ба як саурои холи мyбaддaл гaшmaaсm.

Касидаи "Бypдa"- и Каъб ибн 3yxaüp дap шeъpи apaб падидаи нодиp аст, ба ин маъно ки тax,кypсии як paвияи тозapо дap кaсидaсapой ва анъанаи бapдaвомpо дap адабиёти apaб гузошт. Тули кapнx,ои минбаъда шоиpони зиёдe дap пaйpaвии он наз^ахои фapовонe pyи когаз овapдaнд. Дap ин pобитa нуктаи мухдм он аст, ки анъанаи бypдaнaвисй ба адабиёти xaлкxои мусулмони хдмсояи фоpсy тypк гузашту ончо бapои xyA заминаи x,осилxeзe пайдо кapд.

Х,амин тaвp, мaдeхax,ои набавй бо гузашти айём натанх,о аз байн нaмepaвaнд, балки хамчун як падидаи pивочy paвнaкёбaндa бокй мeмонaнд, то он дaмe ки дap дaвpaи хyкмpонии Мамлукиён (1250-1516) якe аз зохддону шоиpони бapчaстa Мухаммад ибн Саид ас-Синхочии aл-Бyсиpй (608-696 х.) боpи дигap бо касидаи "aл-Бypдa"-и xyA, бо apзиши волои адабии он таваччухи шоиpонy адибон ва умуман, мyxлисони Пaёмбap (с)-pо чалб мeнaмояд. Бояд гуфт, ки имpyз чун сyxaн дap xyсyси "aл-Бypдa" мepaвaд, пeш аз хама мах,з касидаи "aл-Бypдa"-и имом aл-Бyсиpй пeши нaзap мeояд. Сабаб он аст, ки касидаи "ал-Бypдa"-и aл-Бyсиpй бeш аз касидахои набавии дигap шу^ат ёфта, дap замина ва пaйpaвии он як гypyх шоиpон мyоpaзa, тазмин, тaштиp, тaxмис, тасдис,тасбиъ, тасмин, татсиъ ва тaъшиpоти xyдpо эчод намудаанд, ки минбаъд хдмчун як навъ санъат ё жaнpи бaдeиёт шиноxтa шудаанд.

Чyнонe ки устод Закй Мyбоpaк мeгyяд: "Имом ал-Бус^й бо касидаи "aл-Бypдa"-и xyд устод ва муаллими бyзypг бapои тамоми мусулмонон гаштааст. ^асидаи y дap таълими тaъpиxy адабиёт ва одобу axлок ба онхо тaъсиp paсонидa, мapдyм аз "aл-Бypдa"-и y микдоpи зиёди калимаву ибоpaхоepо омyxтaaнд, ки бо он забони xyтбaвy мyошиpaти мутабодилаашон ганй гаштааст. Инчунин тавассути "aл-Бypдa" бо ин ё он мapхилaи хаёти Пaёмбap (с) шиносой пайдо намудаанд"[10,21].

Дap мaвpиди сабаби таълифи касидаи "aл-Бypдa"-и aл-Бyсиpй Ибни Шокиp ал-Катбй аз забони xyди шоиp чунин мeгyяд: "Пeш аз ин чанд кaсидaepо дap ситоши Пaёмбap (с) ба назм дapовapдa будам, аз чумла хaмонepо, ки бо тешниходи ас-Сохиб Зайнуддин Яъкуб ибн Зyбaйp иншо кapдaaм. Пас аз ин чунин иттифок афтод, ки ба бeмоpии фалач гиpифтоp шудаму ними баданам аз хapaкaт монд. Ана дap хамин вакт дap xyсyси эчоди хамин касида

(яъте касидаи "aл-Бypдa") aндeшa намудаму сипас онpо навишта бо он аз Худованд шафоат xостaм, ки мapо офият бaxшaд. ^aсидapо дyбоpa сypyдaмy онpо хамчун васила кapоp додам ва бо чашмони гиpён дуо намудаму ба xоб paфтaм. Он хангом Пaёмбap (с)-pо дap xоб дидам, ки аъзои дapдмaнди чисмaмpо бо дасти мyбоpaкaш масх кapдa бap танам pидоepо пушонид. Вакге аз xоб бeдоp шудам, дap чисму чонам нишотepо эхсос намудам. Аз чоям бapxeстa аз xонaaм бepyн paфтaм, кaсepо аз ин ходиса xaбap надодам. Аз теши pохaм як шaxси бeнaвоe бapомaдa аз ман пypсид: "Оё ту мexох,й, ки бapоям он кaсидaepо бидихй, ки дap ситоиши Пaёмбap (с) эчод кapдaй? " Гуфтам: "Кaдомaшpо?" Гуфт: "Онepо ки хангоми бeмоpиaт таълиф намудай ". Пас ибтидои онpо бapоям киpоaт намуду гуфт: "Савганд ба Худованд ман онpо вокeaн хам диpyз шунидам, ки дap назди Пaёмбap (с) к^оат мeшyд. Пас дидам, ки чй гуна Пaёмбap (с) бинобap писанд омадани касида чисми мyбоpaкaшpо хapaкaт мeдод. Сипас pидоepо бap тани он нaфape, ки кaсидapо киpоaт кapд, пушонид". Пас кaсидapо ба ин мapди бeнaво додам. Ин фак^ дap байни мapдyм xобpо пахн намуд, то дapaчae ки овозаи он ба ас-Сохиб Бахоуддин ибн Данно paсид. У ба назди ман шaxсepо фиpистод, то ба y кaсидapо бидихам. Ас-Сохиб касам ёд кapд, ки о^о доимо pост истода бо пойхои лучу сapи кушода к^оат xохaд кapд. У бо ахли оилааш шунидани ин кaсидapо xeлe дуст мeдошт.

Сипас, Саъдуддин aл-Фоpикй гиpифтоpи бeмоpии чашм гашту saprô буд, ки нобино гapдaд ва дap xоб дид, ки каге ба у мeгyяд: "Ба назди ас-Сохиб биpaвy "бypдa"-pо бигиpy ба чашмонат бимол, Худованди Бyзypг xостa бошад, шифо xохй ёфт". Пас ба назди ас-Сохиб омада xобaшpо накл кapд. Ас-Сохиб гуфт: "Аз чумлаи осоp (ашёи ба мepосмондa) - и Пaёмбap (с) чизe ба монанди "бypдa" дap назди ман тест". Сипас лaхзae фи^ кapдy гуфт: "Шояд ки мypод аз "бypдa" касидаи "Бypдa"-и aл-Бyсиpй бошад. Ёкут, аз са^ду^, ки дap он осоp аст, кaсидaepо, ки aл-Бyсиpй навиштааст, гиpифтa бте^' Пас онpо овapд ва Саъдуддин о^о ба чашмонаш гузошт, пас шифо ёфт. Бинобap хамин сабаб "aл-Бypдa" номида шуд"[3,ч.2,256,261].

Aл-Мyкpизй айнан хамин xaбappо pивоят намудааст, лeкин мо дap ин чо танхо он сyxaнонepо, ки дap pивояти якум зикp нашудааст, ёдовap мeшaвeм: «Пас у (ал - Бyсиpй) дap таълифи назм бeхaмто гашту котиби xоссaи вaзиp Зайнуддин Яъкуб ибн аз - Зyбaйp дap Мисp шуд ва бо у дустони кapин гаштанд. Пас чунин иттифок афтоду ба бeмоpии фалач гиpифтоp шуд ва ними баданаш мyддaтe аз хapaкaт боз монд, то дapaчae ки дap чойгахи xобaш аз як пахлу ба пахлуи дигap гашта нaмeтaвонист. Дaнгомe ки холаш бaдтap шуд, азм намуд кaсидaepо таълиф намояд, ки бо номи «aл-Бypдa» бaъдтap шиноxтa шуду бо сабаби он шифо ёфт. Аз хамон вакт ин чониб «aл-Бypдa» дap шaхpy дeхоти Мисp, Шом, МaFpиби apaбй, Дичозу Яман шyхpaти бeнaзиpe касб кapд. Мapдyм то дapaчae макому манзалати онpо бyзypг донистанд, ки аз он тyмоp соxтa, ба сapпyшy гapдaнхояшон мeовexтaнд ва дap он вучуд доштани анвои гуногуни бapaкaтpо содикона даъво мeкapдaнд. Ин гуна муносибати мapдyм нисбат ба он то имpyз идома доpaд». [11, лавхаи № YÛ-]

Дaлeлхои боло aндeшaи шapкшиноси олмонй Бpокeлмaнpо, ки гуё ал - Бyсиpй генздах сол дap Макка бapои омyxтaни Кypъон икомат намуда, касидаи «aл-Бypдa»-pо дap он чо эчод намудааст, paд мeнaмоянд [4, ч.5, 81]. Aгap ин aндeшaи Бpокeлмaн .nypyer хам мeбyд, нaмeтaвонист мучиби шyхpaт ёфтани касида гapдaд, чун бapои ба ин андоза вусъат пайдо кapдaни касида ин дaлeли басанда тест. Чанд омили дигape вучуд доpaд, ки ба нaзapи мо боиси мaшхyp шудани касидаи мaзкyp гаштааст.

Аввал ин ки, чуноте ки xyди aл-Бyсиpй pивоят мeкyнaд, касидаи «ал- Бypдa» сабаби шифо ёфтани у гашт ва бapои мapдyм хap чизe, ки дap он нepyи тaъсиpбaxшy фaвкyлодae, чун кapомот, пaдидоp аст, мaвpиди таваччуху пaзиpой кapоp гиpифтa, бо гузашти вакт интишоp мeёбaд. Накли киссаи касидаи «ал- Бypдa» аз забони xyn^ шоиp бap ин вачх буд, ки аз сузу гyдозe, ки аз кaъpи чисму чони дapдкaшидaи шоиp маншаъ мeгиpaдy, ypо ба иншои чунин як касидаи кaмнaзиp водоp мeсозaд, огохй пайдо кутем. Дамчунон таъкиди ин нyктapо мexостeм, ки касида дap заминаи маълумоту xyлосaбapоpихои илми paвоншиносии мyосиp мaвpиди тахлилу омузиш кapоp гиpaд.

Дувум, тapтибy низом, таксимбандии мавзуоти касида ва сабку услуби нигоpиши он, ки сабаби вусъату гyстapиши хaйpaтaнгeзи касида гашта, ба зyхypи санъати бaдeиёти набавй байни шоиpони минбаъдаи хам дaвpaи Мамлукиён ва хам Усмониён овapдa paсонидa маонии суфиёна кaсидapо шyхpaи офок œx^ Дap xyсyси вижагихои дигapи касида, чун apзишхои адабии он, yмeдвоpeм, дap маколахои оянда ба тaвpи муфассал таваккуф нaмоeм.

АДАБИЁТ

11. Абдусатторов А. Таърихи адабиёти араб, Душанбе, Деваштич-2008, 191саа.

2. Фильштинский И.М. Арабская литература в Средние века, Москва,Наука- 1977, 292 стр.

.|й1ЛЛ 1 S^aliJIijVjj.ol^ijJI Ai^ ^Sji^JI) ^iSJ J«>1 ¿J jSli ¿J J.«^« jSli ¿J .8

.(A-JJJI А»»^) Л1 \1 ^¿¡Jl V&I . JjlS ¿UISJ^ .9 141 .7*13— .j3« .(vi—^" jblHJl ^«J iJ-^^J) ¿JJJI JЫ>■ .1

.7 * Л ^^ .7 * 19-.^Ы .A«*Jl ^I^JI jib (Ал-с ¿J ¿W> ^jJfij J ^j..-0-^j) .J^^« ¡ц-^Ы ob^Jl J—¿Д .АЛ-С ¿J ¿W> 3 . ^ 14Л7 \ о 19*7 ^j^^b jib .IJSL* J I¿JI ^JIJJ^JI .Y

.^7**1 tSj&UJl t cJjL«Jl jib i^L&WI vbVi ¿¿jt> .Л

.189 .1444 -OJJ-J jib ^J^AJI vbVl ^jjlj .l^L .4

.^143Y SJIAJLJ J^JJI J ACLLU ^AJI vi^l jib -^*Jl V^l ^ ¿J^I ^IJ«JI t(© 18Y1 Ai^ ^ji-*« ¿J ¿J ^Sj J^ISJJI) ^jL« .1*

.71 * ^ij A>^J ^^jji^JJ (^¿¿«Jl) j^^« ¿C Ы& ¿I^JJJI ^^J-« .11

БУРДА АЛЬ-БУСИРИ КАК ЯРКИЙ ОБРАЗЕЦ ПАНЕГИРИКОВ

В ЧЕСТЬ ПРОРОКА

Статья посвящена особому жанру в арабской средневековой литературе - панегирикам в честь Пророка Мухаммада, пользовавшимся неизменным успехом как у арабских, так и у мусульманских поэтов в общем, и прославившимся общим названием «аль-Бурда». Автор сосредоточил своё внимание на рассмотрении известного панегирика Бусири, при этом делает попытку проследить факторы, способствовавшие появлению и развитию данного жанра, также причины, обеспечившие его распространение и популярность.

Ключевые слова: арабская поэзия, жанр, панегирики в честь Пророка, Посланник Аллаха, аль-Бурда (плащ), касыда, мотив, аль-Бусири, Каъб ибн Зухайр

THE BURDA OF AL BUSIRI AS A BRIGHT EXAMPLE OF EULOGIES IN HONOR OF

THE PROPHET

The article is devoted to a special genre in the Arab medieval literature - eulogies in honor of the Prophet Muhammad, enjoyed the same success as the Arab and Muslim poets in General, and the famous common name "al-Burda". The author focused his attention on the consideration of the well-known Eulogy of Busiri, while making an attempt to trace the factors that contributed to the emergence and development of this genre, the reasons that contributed to its spread andpopularity.

Keywords: Arabic poesy, genre, panegyric in honor of Mohammad Prophet of Allah, al-Burda (cloak), qasida, motive, al-Busiri, Qa 'b ibn Zuhayr.

Сведение об автор:

Сатторов Икромшо Хушвахтович - старший преподаватель кафедры языков ближнего востока Таджикского государственного института языков имени Сотим Улугзода. Адрес:734019 г. Душанбе ул.Мухаммадиева 17/6 тел.: (+992)988-88-60-21, E-mail: [email protected]

About the autor:

Sattorov Ikromsho Khushvakhtovich - senior teacher of the Chair of the Near East Languages of the Tajik State Institute of Languages named after Sotim Ulugzoda, 734019, Dushanbe, 17/6 Muhammadiev str., Tel (+992)988-88-60-21, E-mail: [email protected]

НАВДИ ШЕЪР ВА БАЪЗЕ РАВИШ^ОИ ОН Цодирова Д.Л.

Донишгоуи давлатии омузгории Тоцикистон ба номи С.Айни

Мачаллаи «Садои Шарк» дар солх,ои хдфтоду навад минбари вокеии мунаккидон ва инъикосгари равишх,ои асосии накди шеър ва дигар масъалах,ои адабй буд. Дар ин замина дар мачалла накди мавзуи ва майлони гоявиву ичтимой нуфуз дошт.

Таваччухд гарми мунаккидон ба накди мавзуиву ичтимой падидаи адабии замони Шуравй буда,равиши асосии накди мачалларо дар шинохт ва арзёбии шеър муайян мекунад. Мунаккидон дар маколах,ояшон ба ах,амияти идеологй ва синфии адабиёт, аз чумла шеър

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.