бошцарувда ра^барнинг жамоа билан буладиган
УЗАРО МУНОСАБАТЛАР МАДАНИЯТИ
Шерали Комилович Махмудов
Денов тадбиркорлик ва педагогика институти эркин тадкикотчиси
АННОТАЦИЯ:
Ушбу маколада булажак рахбарнинг бошкарувида жамоа билан буладиган узаро муносабатлар маданияти хакида суз юритилади.Рахбар кандай мухитда булишидан катъий назар, узининг юкори бошкарув маданияти, хамда рахбар учун эл-юрт ва жамоа ишончига муносиб булиш фазилатларига тухталади.
Калит сузлар: Рахбар, одоб, ахлокий талаблар, маънавий-ахлокий фазилатлар, хатти-харакатлар, шахс ва давлат, инсон ва жамият.
АННОТАЦИЯ:
В данной статье говорится о культуре взаимодействия с коллективом в управлении будущего лидера. Независимо от того, в какой среде находится руководитель, он ориентируется на свою высокую управленческую культуру и качества, достойные доверия страны. и сообщество для лидера.
Ключевые слова: Лидер, манеры, моральные требования, духовно-нравственные качества, поведение. Личность и государство, человек и общество.
ABSTRACT
This article talks about the culture of interaction with the team in the management of the future leader. Regardless of the environment in which the leader is, he focuses on his high management culture and the qualities of being worthy of the trust of the country and the community for the leader.
Key words: Leader, manners, moral requirements, spiritual and moral qualities, behavior. individual and state, man and society.
Мустакиллик шароитида биз узлаштиришимиз зарур булган сохалардан бири рахбарнинг жамоа билан узаро муносабатларни тугри йулга куйиш. Чунки бугун узбек халки узининг хакикий мустакил давлатини яратди. Бу давлат истиклолнинг дастлабки йилларидаёк жахон сахнасига чикиб уз мавкеини мустахкамламокда. Жамиятнинг турли сохаларида рахбар маданиятининг шаклланиши ва унинг ахлокий асосларини урганиш хар бир мамлакатда миллий
May 2024
412
gaB.aTHH.HK HerH3.apHHH geMoKpaTHK TapaKKueT TaMofiH..apH acocuga puBo^naHumuHH TatMHH.amga FoaT MyxHM axaMuaT Kacö этagн Ba 6y Maca.a go.3ap6 MyaMMonapgaH 6upu xucoö.aHagH.
Y3ÖeKHCTOH Pecny6.HKacH y3 MH..Hfi MycTaKHnnnrnra эpнmгaннgaн cyHr, MaMnaKaTga paxöap MagaHHaTH Ba paxöap MaxpparnHH omupumHHHr Ha3apufi-aManHH acoc.apuHH um.a6 HHKumra goup KeHr KynaM.H Hc.oxpT.ap aManra omupuna 6om.aHgH. ffly MatHoga gaB.aT Ba ®;aMHaT öomKapyBHga paxöap MagaHHaTH Ba paxöap maxcura aHru Ta.a6.ap Kyfiungu. EyHgafi Ta.a6.ap cupacura paxöap Ha^aKaT y3 coxacHHHHr HHHaKaM MyTaxaccucu 6y.HmH, 6a.KH hhcohhh $a3H.araapHH y3uga Kapop TonTupraH, ^aMoaga ax.oKHfi MyxHTHH öapKapop.amTHpumra Kogup 6y.raH maxc cu^arnga raBganaHTupumu mapT kh.h6 6e.rH.aHgH. X,ap 6up paxöap ^aMoagarunapHHHr umoHHHHH ko3ohhö, pax6ap.HK BaKo.arnra эгa 6y.ap экaн, a.6aTTa, paxöap MagaHuaTHHu yHHBepca. TamKH. этa o.umu, y3 Ma^opaTHHH MKca.THpu6 öopumu, xaTTH-xapaKaraapHHH ax.oKHfi Metep Ba TaMofiu..apgaH Ke.u6 HHKKaH xo.ga Ha3opaT kh.h6 öopumu KepaK. 3epo, xap 6up paxöap ynyH э.-ropт Ba ®:aMoa umoHHHra MyHocuö 6y.u6, y3 o.guga TypraH MaKcag.ap xaMga xa.K $apoBoH.urHHH aHaga omupum fiy.uga y3HHH öaxmuga KH.um $Hgofiu.HK, KaxpaMoH.HK Ba MexHarceBap.HK Kaöu ax.oKHfi TaMofiu..ap y3 $ao.uaTHHH TamKH..amTupumga MyxHM axaMHaT Kacö этagн. EomKapyB y.KaH h^thmohh y3rapum.apra o.u6 Ke.yBHH $ao.uaTHHHr a.oxuga maK.H 6y.u6, y ogaM.apHH yMyMHfi um $ao.uaTHHH TamKH. KH.um caHtarngup. EyHga KopxoHa, TamKunoT eKH MyaccacaHHHr y3 cTpaTerHK MaKcag.apura эpнmнmн paxöap Maxopara Ba paxöap MagaHuaTHHHHr ax.oKHfi acoc.apura 6of.hk öy.agu. EyHHHr ynyH эca, paxöap öomKapyB MagaHuaTHHHHr ycy. Ba Ta.a6.apuHH ax.oKHfi Metep Ba TaMofiu..apgaH Ke.u6 HHKKaH xo.ga aMa.ga Ky..afi 6u.Hmu .o3HM. AfiTHm MyMKHHKH, HHcoHnapHHHr $ao.uaT.apu Ba xapaKaraapu Ha3opaTra MyxTo^gup. Caöaöu ^aMH^T xaeTHHHHr 6apHa ^aö^acu öomKapumga paxöapHHHr 3apypaTHHH TyFgupagu. AfiHH nafiTga ®&MHaT TapaKKHeTHHHHr xap 6up öocKHHuga paxöap MagaHuaTH y3ura xoc Tap3ga aMan Kunagu. EyHgaH TamKapu, pa^öapHHHr öomKapyBH - MatnyM öup Kumunap rypy^HHHHr um ^aonuaTHHH axmunam, ÖHpnamTHpum eKH Ky.Ma6-KyBBaraamHH MaKcag khhhö KyfiraH MyafiaH Kacöufi ogoö xaMga ax.oKHfi Ta.a6.ap acocuga aMa.ra omupunaguraH MatHaBHfi-axnoKufi xaTTH-xapaKaraap fiHFHHgHcH xaMgup. y H^THMoufi Ba TexHHK TH3HM.ap ^yнкцнacн 6y.H6, y.ap Ty3H.MacHHH caKgamHH TatMHH.afigH, ^ao.uaTH Ba puBo^naHHmu ynyH 3apyp 6y.raH pe^HMHH Kynnaö-KyBBaT.afigH.
Pa^öapHHHr MatHaBHfi-ax.oKHfi Me3oH.apra эгa 6y.HmH yHHHr MagaHHaT 6u.aH anoKagopnuruga HaMoeH öy.agu. y3 Mo^uaTura Kypa, pa^öap MagaHHaTH TamKH.oT ^aonuaTHga umTupoK этyвнн öapna 6y.HM.ap ^aonuaTHHH y3apo
May 2024
413
мувофиклаштириш ва ташкилот микёсида тарбиявий ишларни амалга ошириш функциясини бажаради. Рахбар маданияти ходимларнинг фаолияти, максад-муддаолари ва уларнинг кадриятларини хисобга олган холда бошкарувни амалга оширади. Окилона тарзда ташкил этилган рахбар маданияти, ташкилот (корхона)даги мавжуд инсоний ресурсларни жадаллаштиришга ва шу оркали мехнат самарадорлигини янада ошириш имкониятини яратади. Шу билан бирга, рахбар маданиятини йулга куйишда катта микдордаги моддий сарф-харажатларсиз ва киска фурсатда салмокли натижаларни кулга киритиш имконини беради.
Хрзирги даврда ташкилот ёки корхонанинг самарадорлиги купрок замонавий ракобатбардош махсулотларни ишлаб чикариш билан белгиланади. Бундай шароитда ташкилотнинг рахбар маданияти иложи борича инновацион лойихаларни жорий этишга каратилган булиши лозим. Бошкарувда рахбар маданияти ташкилот микёсида маъмурият ва ходимлар, жамият микёсида эса хукумат ва фукаролар уртасидаги узаро муносабатнинг мазмун-мохиятини хам ташкил этади. Шу боис рахбар маданияти хам мазмунан, хам шаклан узгариб, мукаммаллашиб борадиган тушунчадир. Шу жихатдан, муайян ташкилот ва муассасадаги рахбар маданияти давлат бошкарувида амал килаётган маданиятнинг асосий жихатларини узида акс эттиради. Бошкарувда рахбар маданиятининг асосий тамойилларини ишлаб чикишда мазкур жамият маданиятини белгиловчи асосий омиллар, айникса, миллий хусусиятларни хисобга олиш лозим. Бундан ташкари, иктисодий, ижтимоий ва сиёсий максадларни узаро мувофиклаштириш хам мухим ахамият касб этади. Бундай зарурат корхона ёки ташкилот ривожланишининг асосий шарти. Бошкарув маданиятини амалга оширувчилар бу рахбарлардир.
Замонавий рахбарларни тайёрлашда уларнинг илмий ва маданий салохиятини, бошкарув маданиятини янада юксалтириш энг долзарб масала. Инсоният уз ривожланиш жараёнида жуда катта рахбарнинг тажрибасини жамлаган. Бозор шароитида бу тажриба рахбарнинг иш самарадорлигини оширишга хизмат килиши керак. Бошкарувнинг вужудга келиши ва ривожланиши, аввало, рахбар маданияти даражаси юксалиши билан богликдир.Рахбар маданияти инсон маданиятининг таркибий кисми булиши билан бирга катор хусусиятларга хам эга. Чунончи, маданиятга эга булиш рахбар учун факат зарур эмас, балки шарт, чунки хар бир ташкилотнинг хар бир булинмаси самарали ишлаши учун бевосита бошкарувчи (рахбар) ва билвосита бошкарилувчи (ходим) юксак маданиятга эга булишлари керак.
Рахбар маданияти даражаси ходимлар, айникса, рахбарлар маданиятини, бошкарув жараёни маданияти, бошкарув техникаси, мехнат шароитини акс
May 2024
414
эттирувчи курсаткичлар буйича бахоланади. Рахбар маданиятининг барча унсурлари узаро боглик ва узаро таъсир этувчидир. Шу билан бирга улар орасида рахбар ходимлари маданияти етакчи ахамиятга эга. Рахбар бошкарув жараёни маданиятининг юкори даражасига эришиш ва уз мехнатини ташкил этишни такомиллаштириб бориши керак. Бошкарувда рахбар ходимлари маданияти куп омилларга боглик, умумий маданият даражаси, ишбилармонлик сифатлари, бошкарув илмини чукур ва хар томонлама билиш ва уни уз фаолияти жараёнида куллай олиш, шунингдек, рахбар ахлокий маданияти билан тавсифланади. Х,ар бир корхона ва ташкилот рахбари уз вазифасини бажариш жараёнида жамоанинг бошка аъзолари билан муносабатда булар экан кишилар уртасида мавжуд ахлокий коидаларга буйсунади. Давлатга садокатли мансабдор шахс халк ва давлат бирлигини мустахкамлашга хизмат килади. Натижада, у бошкараётган жамоанинг давлатга, ислохотларга булган муносабати мустахкам булиб боради. Шу тарика ички ва ташки сиёсий, мафкуравий бузгунчи кучлар зарарсизланади ва чекинишга мажбур булади1.
Бошкарувда рахбар маданияти - бу иш фаолияти давомида орттирилган билимлар, хулк-атвор коидалари мажмуи булиб, кишилар ундан мавжуд хаётий тажрибани тушуниш ва ижтимоий хулк-атворни шакллантириш, тартибга солиш максадларида фойдаланишади. Бунда маданият ёрдамида рахбарнинг бошка кишилар билан узаро муносабат урнатиш жараёни ва мулокотда булишни урганишини тушуниш мухимдир.
Жамият хаётида руй бераётган туб ислохотлар олдида кундаланг турган вазифалар, шу жумладан, рахбарлик сохасида хам ута мураккаб жараён хисобланади. Бошкарувда рахбарлик алохида ижтимоий катлам сифатида мансабдор шахслар томонидан амалга оширилади. Рахбар ходимлар билан жамият, давлат манфаатларини бирлаштирувчи куприк мисоли майдонга чикади. Бунда бошкарув маданияти рахбар ва жамоа уртасидаги ахлокий муносабатларда намоён булиб, унинг кай даражада самарадорлиги хар бир мансабдорнинг мехнати, шахсий кобилиятларини намоён булишига, яширин имкониятларидан фойдалана олиши, ижтимоий кадриятларга таяниши, конунларга риоя этишига, масъулиятни хис этиши ва маънавиятида намоён булади. Бошкарувда рахбар маданиятини замон талабларига тобора мослаштириш учун, унга хизматчиларнинг уз бажараётган мехнатига кизикишини ошириш, уларда ислохотларнинг зарурлиги ва истикболига нисбатан ишончни шакллантириш лозим.
1 А.Болиев ва М.Куронов. Бошкарув мезонлари.//Тафаккур журнали 2002 йил 4 сон. https://nuu.uz/ International Scientific and Practical Conference
May 2024
Xp3upru gaBpga Tat.HM coxacuHHHr $ao.uaT caMapagop.uru maxc TapöuacuHHHr MatHaBufi xaMga ax.oKufi^cTeTHK gapa^acu öu.aH, HKTucogufi coxaga эca TamKH.oT eKH KopxoHaHHHr caMapagop.uru KynpoK 3aMoHaBufi paKo6aT6apgom Maxcy.oT.apHH um.aö HHKapum öu.aH, cuecufi coxaga cuecufi napTHa.apHHHr $ao..uruga, cafi.oB ®;apaeHnapHHHHr KaHgafi TapTuöga ypHaTHnumuga, KoHyH Ta.aö.apura HenoF.u puoa этнmga HaMoeH öy.agu.
^aMHaTHHHr öapna öyFHH.apHga paxöap MagaHuaTHHUHr Ma3MyHHHH u^oöufi öofiHTHm .o3HM.uru öyryHru gaBp Ta.aöu xucoö.aHagu. X,en myöxacu3, wpTHMH3ga эpкнн, ago.arau Ba ^apoBoH xaeT Kypum ^apaeHuga H^THMoHfi-cuecHfi MyHocaöaT.ap, ogaM.apHHHr oHru Ba Ta^aKKypu xaM y3ura xoc, my öu.aH öupra, MyT.aKo aHrHHa MatHo Kac6 этн6 öopMoKga. XycycaH, maxc Ba gaB.aT, hhcoh Ba ^aMHaT ypTacugaru MyHocaöaT.ap aHruna Ma3MyH Ba maK. Tonuö, aHru xycycuaT.ap, aHru TaMofiu..ap acocuga TaKoMH..amuö öopaeTraHHHH ce3um, aHr.am KufiuH эмac.
X,ap 6up ^aMoa at3o.apuHHHr maxcufi Kagp-KHMMaTH paxöap ynyH gax.cu3. Y3apo MyHocaöaT.apga ^aMoa at3o.apu maxcuaTura öupoH-öup эxтнe®;cнзпнккa fiy. Kyfium, yHHHr ^yKapo.HK xyKyKHHH HeK.am MyMKHH эмac. Kagp-y3 hhcoh.hk matHHHH TaH o.um. Paxöap Ba um.aö HHKapum ^aMoa at3o.apu ypTacugaru pacMHfi, HopacMHfi MyHocaöaT.apHHHr MycTaxKaM.uru ^aMoa at3o.apuHHHr 6upra.HKgarH MexHaT $ao.uaTugaH KaHHa.HK gapa^aga MatHaBufi KoHHKum xocu. KH.Hm.apura 6of.hk. Arap y.ap y3ura HucöaTaH ago.arau Ba TyFpu MyHocaöaT MaB^ygnurura umoHKupaMaca.ap, yHga 6y y.apHHHr y3apo MyHocaöaT.apura ca.öufi Tatcup этagн. OKuöaTga, paxöap y3 $ao.uaTuga MyBa^aKuaTra эpнma o.Mafigu. nupoBapg HaTH^aga, paxöap HH3o.ap, Ke.HmMoBHH.HK.apHH neraaö yTa o.Mafigu. Bapna ^aMoa at3o.apu öu.aH y3apo MyHocaöaT u^oöufi öy.Hmu ynyH xap KaHgafi paxöap, ^yM.agaH, um.aö HHKapum Ba öomKa coxa.apga öomKapyBHHHr ®;axoH Ta^puöacu acocugaru Kyfiugaru TaBcua.apra aMa. KH.umu MaKcagra MyBo^HK:
1.X,ap 6np imga ago.aT.H 6y.Hm. ch3hh axmu öy.raH.HrHHrH3 eKH ®;a3ogaH KypKKaH.HrHHrH3 ynyH эмac, öa.Kuxap hkkhch xaM ago.arau TaKcuM.aHraHH ynyH xypMaT KH.agu.ap.
2.XogHM.apra эtтн6оp.н ßy.Hm. y.ap öu.aH caMHMufi KH3HKUHr.
y.ap xaKuga h.o^h öopuna KynpoK öu.umra xapaKaT KU.HHr: ou.acu, KH3HKumu, MyaMMo.apu Ba x.K. KufiuH gaKHKa.apga y.apra epgaM Ky.HHH Hy3HHr, Ky..aö-KyBBaT.aHr.
3.^aMoa at30.apu öii.iaH My.o^aTga boh3.hk Kii.nimgaH ca«;.aHHm. Caöp.u THHr.oBHH öy.um. EomKa.apHH y3H xaKuga cy3.amra paFöaT.aHTupum.
416
May 2024
Ёдда тутинг, инсон учун уз номининг янграши инсон нутки товушлари ичида энг ёкимли ва мухим садо.
4.Сертабассум булиш. Сизнинг жиддийлигингиз атрофдагиларни хавотирга солади ва нари итаради.
5.Танкидда жуда хушёр булиш.Барча жамоа аъзоларининг дилини огритманг. Танкид килишдан олдин унга камчилигини айтишдан тортинманг. Жамоа аъзоларига уз хатоларни тушунтиришда пардали килиб, мулойимлик билан муносабатда булинг.
6.Инсонни хар сафар, гарчи озгина ютукка эришган булса-да, тез-тез мактаб туриш. Барча жамоа аъзосининг хатоси ва адашганлигини таъкидлашга тугри келган холларда, сиз унинг ютукларини курсатишдан ва афзалликларни самимий тан олишдан бошланг.
7.Х,еч кимга буйрук оханги ёкмайди, буни доимо эсда тутинг. Буйрук бериш урнига савол бериш усулидан фойдаланинг. Масалан, "Шундай килинг" урнига "Сиз нима деб уйлайсиз, шундай килса яхши булса керак?"
8.Купинча узингизни бошка жамроа аъзоларининг урнига куйиб куринг. Муаммо ва топширикка уни нг нуктаи назари билан карашга харакат килинг,ходимларнинг фикр-мулохазасига хурмат билан муносабатда булинг.шундай килингки, буйсунувчи учун сизнинг айтганингизни бажариш малол келмасин.
9.Жамоа аъзоларига нисбатан мураббийлик вазифасини бажаринг.
Уларнинг кобилиятини ривожлантиринг ва мураккаб масалаларни биргаликда мухокама килинг.
10.Ваколат, масъулият доирасини, ишлаб чикаришдан кутилаётган натижаларни аник тавсифланг. Икки томонлама алока ва уз жамоа аъзоларингиз маълумотларидан фойдаланинг.
Бугунги кунда рахбарнинг жамоа билан ишлашда жамоа аъзоларининг ким билан, нима билан, кандай гоя билан яшаётганлигини билиш зарурий эхтиёждир. Х,ар бир рахбар киши эса, мехнат малакаларидан ташкари, муайян характерга хам эга булади, уларда эхтиёжлар, манфаатлар, интилишлар, одатлар, кайфиятлар, хиссиёт ва хоказоларнинг бутун бир комплекси мавжуддир. Жамоа рахбарлари ва мутахассислари барча ишларида уз кул остида ишловчиларнинг характери ва психологияси хусусиятларини, узлари рахбарлик килиб турган жамоанинг социал-психологик белгиларини хисобга олишлари керак. Шу билан бирга рахбар жамоада шундай мухит вужудга келтирадики, бунда бирон бир фаолиятда фаолликни ошириш ходимнинг шахсий эхтиёжига айланади. Качонки рахбарнинг юраги хам, кули хам тоза булса, тамагарликдан, гараздан йирок булса, унинг табиатида хатъиятлик билан вазминлик, талабчанлик билан
Мау 2024
417
акл-заковат уйгун булса, факат шундагина у одамлар гам-ташвишини уз калбидан утказишга кодир рахбар була олади.
Рахбар ва жамоа аъзолари уртасидаги узаро муносабатларни ана шу тарзда килиб шакллантириб бориш мумкин. Бундан ташкари, тажрибали, давлат ва жамоат ташкилотларида узок йиллар ишлаган, дунёкараши кенг рахбарлар жамоани жипслаштирувчи, шахслараро муносабатларни согломлаштирувчи, фойдали тадбирлар утказиб амалий ёрдам курсатсалар барча жабхаларда узининг самарали натижасини беради, деб хулоса чикарса булади. хозирги шароитда рахбарлар ижтимоий-психологик методларининг ахамиятигина эмас, балки улардан фойдаланишнинг амалий имкониятлари хам ошиб бормокда.
Яхши жамоада шундай вазият вужудга келадики, бунда хар бир ходим уз фаолияти харакати билан рахбарнинг ва бутун жамоанинг доимий назорати остида булишини тушунади. Рахбар уз фаолиятини шундай ташкил килиши керакки, токи ходимларда уз ишларидаги камчиликларга эътиборсиз каралаётганлиги туфайли жазо ва жавобгарликни хис этмаслик холлари вужудга келмасин. Х,ар кандай ножуя хатти-харакат уз вактида пайкаб олиниши, ишига масъулиятсизлик билан караган ходим енгил даражада булсада танбех олиши керак (рахбарнинг койиб куйиши, огохлантириши ва хоказолар каби). Ходимларнинг ножуя хатти-харакатининг сабабини диккат билан урганиш ва шундан кейингина, агар бу хатти-харакатга унинг узи айбдор эканлиги аникланса, унга нисбатан чора курилиши лозим. Ходимнинг бирон-бир ножуя хатти-харакатининг бевосита ёки бавосита айбдори рахбарнинг нотугри харакати хам булиб чикиши эхтимолдан холи эмас. Бундай вазиятда, айникса, эхтиёт булиш керак. Рахбарга, барча бошка воситалардан фойдаланилмагунча, уз хокимияти кучидан фойдаланиш тавсия этилмайди.
Рахбарнинг мансаб кучини тез-тез намойиш килиб туриши жамоанинг ишига салбий таъсир килади. Рахбар айнан бир таъсир воситаси (такдирлаш, жазолаш)нинг турли ходимларга турлича таъсир этишини хисобга олиши керак. Х,ар бир ходимнинг шахси (билим ва маданият даражаси, характери ва темпераменти)ни хисобга олиб, уларнинг хар бири билан алохида-алохида муносабатда булиши керак. Интизом жазоси ва бошка жазо чоралари, шунингдек мактовлар хаддан ортик купайиб кетса хам, кишилар унга куникиб коладилар, натижада кейинчалик бундай тадбирлар таъсир этмай колади. Шунинг учун жазо чораларини тез-тез куллайдиган рахбарлар нотугри киладилар. Лекин бундай усулдан бутунлай воз кечиб хам булмайди. Шундай булсиики, ходимлар рахбарнинг мактовини кадрласинлар.
Хулоса килиб айтганда, рахбарнинг хар бир курсатаётган хади-харакати бевосита ходимлар учун ибрат-наъмуна булиш билан бирга.уларнинг хурмати
May 2024
418
хам таллаб даражасида булиши шарт. Рагбар ва жазоларнинг ташки куриниши ёки шакли (ифодалаш озханги, муомала ва бошкалар), шунингдек уларни куллаш усуллари хам мухим ахамиятга эгадир. Агар уларнинг хаммаси хисобга олинмаса, жазолаш бевосита карама-карши натижалар бериши мумкин. Ишдаги камчиликлар курсатилар экан, рахбар хамиша одоб маданияти билан гапириши керак ва айни пайтда кишини хакорат килмаслик, унинг кадр-кимматини ерга урмаслик унинг диккат марказида турмоги лозим.
Хуллас, кишиларнинг профессионаллик кадр-кимматини белгилайдиган, уларни жамоа аъзоси сифатида таърифлайдиган сифат характеристикалари хар кандай жамоа рахбари учун айникса, мухим.
REFERENCES
1. Мирзиёев Ш.М. Буюк келажагимизни мард ва олижаноб халкимиз билан бирга курамиз. - Тошкент: "Узбекистон", 2017. - 488 б.
2. Ш.М.Мирзиёев халк таълими тизимини ривожлантириш педагогнинг малакасини ва жамиятда нуфузини ошириш ёш авлод манавиятини юксалтириш масалаларига багишланган нутки. 2019 23 август " Новости Узбекистана" Газета УЗ.
3. Алижон Каримжонов "Педагогик тизимни бошкариш" Тошкент-2008, Низомий номидаги ТДПУ. - Б 176.
4. Герчикова И.Н. Менеджмент: Учебник. - 4-э изд., перераб. и доп. - М.: ЮНИТИ-ДАНА, 2009.
5. Джураев Р ва С.Т.Тургунов. "Таълим менежменти" -Т.:Ворис Нашриёт. 2006.
6. Веснин В.Р. Менеджмент в схемах и определениях. Учебное пособие. - М.: Проспект, 2009. - 120 с.
7. Данилин В.И.Финансовый менеджмент:задачи, тесты, ситуатсии. Учебное пособие. - М.: Проспект, 2009. - 360 с.
8. Лвов Л.В.Педагогик менежмент: дарслик. -Челябинск: ЧГАУ, ЮУНОТСРАО, 2008. - 178 с.
9. Форобий " Фозил одамлар шахри"Г.А.Кодирий номидаги "Халк меъроси" нашриёти 1993 йил 204 бет.
10. ХудайкуловХ.Ж.Бошкарувда рахбарлик маданияти.-Т.:Инновация-Зиё. 2022 й.
11. ХудайкуловХ.Ж. Инсонлар орасидаги узаро муносабатлардаги муомала ва мулокот маданияти. -Т. Сарварпринт.2024 й.117-бет.
12. Шарифхужаев М., Абдуллаев к. Менежмент. Даслик. - Т.: Укитувчи, 2001.
13. Гуломов С.С. Менежмент асослари. - Т.: Укитувчи. 2002.
419
May 2024