Научная статья на тему 'БАЧАДОН БУЙНИ САРАТОН ОЛДИ КАСАЛЛИКЛАРИНИ АНИКЛАШ'

БАЧАДОН БУЙНИ САРАТОН ОЛДИ КАСАЛЛИКЛАРИНИ АНИКЛАШ Текст научной статьи по специальности «Медицинские науки и общественное здравоохранение»

CC BY
18
3
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Саратон олди ўзгаришлар / бачадон бўйни дисплазияси / PAP тест / колпоскопия. / Precancerous changes / cervical dysplasia / PAP test / colposcopy.

Аннотация научной статьи по медицинским наукам и общественному здравоохранению, автор научной работы — Шахноза Расулова Фахриддиновна, Музаффарова Нафиса Анвар Қизи

Бачадон бўйни саратони кўп ҳолларда соғлом шиллиқ қаватида емас, балки ўзгарганида содир бўлади. Бундай ўзгаришлар саратон олди ўзгаришлар деб аталади. Ўз-ўзидан хужайралар хатарли ўсмага айланмасдан, маълум шароитларда улар онкопатологиянинг ривожланишига сабаб бўлиши мумкин. Турли хил оғирликдаги саратон олди ҳолатлар 30-50 ёшдаги аёлларнинг 25-40 фоизида учрайди. Касалликлар аниқ, ўзига хос аломатларга ега емас. Кўпинча улар профилактик текширувлар ёки бошқа сабабларга кўра гинекологга ташриф буюриш пайтида тасодифан аниқланади. Саратон ривожланиши хавфини камайтириш учун саратон олди касалликларни даволаш керак.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

DETECTION OF PRECANCEROUS CERVICAL CONDITIONS

Cervical cancer most commonly develops not in healthy mucosal tissue but in areas of transformation. These transformations are known as precancerous changes. While these changes do not automatically progress to malignant tumors, under certain conditions, they can contribute to the development of oncological pathology. Precancerous conditions of varying severity occur in 25-40% of women aged 30-50 years. These conditions usually do not have specific symptoms and are often detected incidentally during preventive examinations or visits to a gynecologist for other reasons. To reduce the risk of cancer development, it is essential to treat precancerous conditions.

Текст научной работы на тему «БАЧАДОН БУЙНИ САРАТОН ОЛДИ КАСАЛЛИКЛАРИНИ АНИКЛАШ»

IF = 7.921

EURASIAN JOURNAL OF MEDICAL AND NATURAL SCIENCES

Innovative Academy Research Support Center 921 www.in-academy.uz

DETECTION OF PRECANCEROUS CERVICAL CONDITIONS

Rasulova Shakhnoza Fakhriddinovna Muzaffarova Nafisa Anvar kizi

Termez University of Economics and Service https://doi.org/10.5281/zenodo.14177588

ARTICLE INFO

ABSTRACT

Received: 12th November 2024 Accepted: 17th November 2024 Online: 18th November 2024

KEYWORDS Precancerous changes, cervical dysplasia, PAP test, colposcopy.

Cervical cancer most commonly develops not in healthy mucosal tissue but in areas of transformation. These transformations are known as precancerous changes. While these changes do not automatically progress to malignant tumors, under certain conditions, they can contribute to the development of oncological pathology. Precancerous conditions of varying severity occur in 2540% of women aged 30-50 years. These conditions usually do not have specific symptoms and are often detected incidentally during preventive examinations or visits to a gynecologist for other reasons. To reduce the risk of cancer development, it is essential to treat precancerous conditions.

БАЧАДОН БУИНИ САРАТОН ОЛДИ КАСАЛЛИКЛАРИНИ АНИКЛАШ

*Шахноза Расулова Фахриддиновна 2Музаффарова Нафиса Анвар кизи

Термиз ицтисодиёт ва сервис университети https://doi.org/10.5281/zenodo.14177588

ARTICLE INFO

ABSTRACT

Received: 12th November 2024 Accepted: 17th November 2024 Online: 18th November 2024

KEYWORDS CapamoH OAdu feeapuwAap, 6anadoH 6yuHu ducnAa3uncu, PAP mecm, KOAnocKonun.

Бачадон буйни саратони куп %олларда соглом шиллиц цаватида емас, балки узгарганида содир булади. Бундай узгаришлар саратон олди узгаришлар деб аталади. Уз-узидан хужайралар хатарли усмага айланмасдан, маълум

шароитларда улар онкопатологиянинг

ривожланишига сабаб булиши мумкин. Турли хил огирликдаги саратон олди %олатлар 30-50 ёшдаги аёлларнинг 25-40 фоизида учрайди. Касалликлар аник, узига хос аломатларга ега емас. Купинчаулар профилактик текширувлар ёки бошца сабабларга кура гинекологга ташриф буюриш пайтида тасодифан аницланади. Саратон ривожланиши

IF = 7.921

EURASIAN JOURNAL OF MEDICAL AND NATURAL SCIENCES

Innovative Academy Research Support Center 921 www.in-academy.uz

хавфини камайтириш учун саратон олди касалликларни даволаш керак.

Репродуктив ёшдаги аёллар орасида 10-15% холатларда бачадон буйни дисплазияси учрайди. Афсуски, бачадон буйни саратони онкологиянинг енг кенг тар;алган тури хисобланади. Бачадон буйни саратони ва ор;а фон касалликлари мавжуд. Ор;а фон касалликлари эпителийнинг нормаплазияси хали хам давом этганда, вагинал ;исмнинг касалликларини уз ичига олади. Бу хужайранинг тугри булиниши, дифферентсиатсияси, этуклиги ва эксфолиатсияси содир булишини англатади. Ор;а фон касалликларига эрозия, псевдоэрозия, папиллома, эндометриоз, шунингдек эритроплакия, лейкоплакия, цервицит каби касалликлар киради. Касалликларнинг иккинчи тоифаси - бачадон буйни саратони олди холати. Хужайралар булиниши бузилганда ташхис ;илинади.

Бачадон буйни фон ва рак олди касалликлари жинсий аъзоларнинг яллиглании, иммун ва гормонал касалликлар, бачадон буйни шикастланишидан, эрта ёшда жинсий фаолиятнинг бошланиши, куп сонли шериклар, чекиш, комбинацияланган огиз контрацептивларидан фойдаланиш, жинсий аъзолардаги узгаришлар туфайли ривожланиши мумкин. Ирсият хам мухим рол уйнайди. Рак олди касалликлари бу эпителия дисплазиси содир булган бачадон буйни шилли; ;аватидаги узгаришларидир. Фон касалликларида бачадон буйни эпителийсини узгартирмасдан фа;ат яллигланиш мавжуд булади, рак олди касалликларидан шундай фар; ;илади. Бачадон буйни дисплазияси бу эпителий хужайраларининг нормал купайиши ва усишининг бузилиши:

• орти;ча хужайра усиши;

• тез купайиш;

• усиши ва дифференциациянинг бузилиши.

Саратон олди касалликларда дисплазия фа;ат эпителийнинг ю;ори ;атламида учрайди, базал мембрана остига тар;алмайди. Саратон касаллигида эса хужайра атипияси бутун шилли; ;ават ва унинг остидаги ту;ималар узгаришидир. Гинекологияда бачадон буйни саратон олди кассаликларининг 4 бос;ичи мавжуд:

1. Дисплазия ёки CIN. Бачадон буйни эпителиясининг оддий лейкоплакия, полип ва кандиломалар шаклида усиши. Аёлларнинг 40-60% фоизида учрайди

2. Атипия билан келувчи лейкоплакия. Эпителия хужайраларининг кератинизацияси, базал хужайраларнинг атипик купайиши. Бу аёлларнинг 75 фоизида саратонга айланади.

3. Эритроплакия. Базал епителийнинг хдддан таш;ари усиши билан биргаликда сирт эпителийнинг ингичкалаши. Атипик хужайралар ани;ланади. Бу камдан-кам холларда саратонга айланади.

4. Аденоматоз. Шилли; ;ават безларининг орти;ча усиши. Камдан-кам холларда бачадон буйни саратонининг безли шаклларига утади.

CIN бос;ичида 3 даража ажратилади:

EURASIAN JOURNAL OF MEDICAL AND NATURAL SCIENCES

Innovative Academy Research Support Center 21 www.in-academy.uz

IF = 7.921

• CIN-I, эпителий ;алинлигининг учдан биридан куп булмаган кисми узгаради, атипик хужайралар йу;;

• CIN-II, эпителийнинг учдан икки ;исмига таъсир ;илади, атипик хужайралар йу;;

• CIN-III, бутун эпителийнинг шикастланиши ва атипик хужайралар мавжудлиги билан тавсифланади.

Бачадон буйни саратон олди касалликларнинг ривожланишининг асосий сабаби инсон папилломавируси (HPV), цитомегаловирус, herpes simplex вируси, инсон иммунитет тан;ислиги вирусининг онкоген штаммларини ташишидир. Бу вирусларнинг барчаси цитопролифератив таъсирга эга Улар хужайраларни йу; ;илмайди, балки уларни интенсив равишда купайтиришга ва хажмини оширишга мажбур ;илади. 85-95% холларда онкоген HPV-16, 18, 31 турлари штаммларини ташувчиларда саратон олди касалликлар ани;ланади. Вирус эпителийнинг базал ;атлами хужайраларига кириб, купаяди ва уларнинг атипик усишини кучайтиради. Бачадон буйни саратон олди касалликларига олим келувчи хавф омиллари: спиртли ичимликларни суистеъмол ;илиш, чекиш; жинсий шерикларнинг тез-тез узгариши; химояланмаган жинсий харакатлар; тез-тез абортлар, гинекологик операциялар; бачадон буйни шилли; ;аватининг сурункали яллигланиши; ;айталанувчи сийдик чи;ариш аъзолари инфекциялари; гормонал контрацептив воситалардан узо; муддатли фойдаланиш; тугма ва орттирилган иммунитет тан;ислиги; но;улай экологик шароитлар; бачадон буйни саратонини наслий куриниши. Саратон олди касалликлар ани; аломатларга ега емас ва хатто клиник жихатдан ани;ланган фаза хам узига хос белгиларсиз утади. Бу холатлар бачадон буйни саратонини кеч ани;лашнинг асосий сабабидир. Симптомлар урогенитал инфекция, гормонал етишмовчиликда пайдо булади:

• куп ми;дорда о; ёки сари; ажралмалар;

• сийиш пайтида ;ичиш хисси;

• но;улайлик, жинсий ало;а пайтида ;он кетиш;

• хайз даврининг бузилиши.

Бачадон буйни фон ва саратон олди касалликлари анамнезни йигиш, визуал текшириш, колпоскопия ва бимануал текширув ор;али ани;ланади. Гистологик ва лаборатория текширувлари, шу жумладан глюкоза, сифилиз, ОИВ, гепатит Б тестлари, шунингдек умумий ;он, сийдик ва биокимёвий тахлиллар утказилади. Саратон олди холатларнинг диагностикаси бачадон буйни юзасидан ;индан олинган суртмаларни микроскоп остида текширишдан иборат булган цитологик усулни уз ичига олади. Бачадон буйни касалликларини ани;лаш учун ;уйидаги усуллар кулланилади: Асосий:

• шикоятларни ани;лаш; цервиксни текшириш;

• микробиоценоз учун ;ин, бачадон буйни суртмаларини текшириш;

EURASIAN JOURNAL OF MEDICAL AND NATURAL SCIENCES

Innovative Academy Research Support Center 21 www.in-academy.uz

IF = 7.921

• жинсий йул билан юкадиган инфекцияларни аниклаш (курсатмаларга мувофик);

• бачадон буйни ва бачадон буйни канали суртмаларни цитологик текшириш;

• HPV аниклаш. Курсатмаларга мувофик:

• 3% сирка кислотаси ва 2% Люгол эритмаси ёрдамида колпоскопия

• бачадон буйни биопсияси, сунгра гистологик текширув.

Гинеколог кузгуларда вагинал текширув пайтида бачадон буйни шиллик каватидаги узгаришларни ани;лай олади. Узига хос хусусиятлар:

• лейкоплакия шиллик; каватдаги окартувчи марварид догига ухшайди;

• эритроплакия-шиллик каватнинг кизил майдони, унинг юзасидан бироз кутарилган;

• кандилома, полиплар — шиллик; каватнинг махаллий усиши купинча оёкчада пайдо булади.

Дисплазия ва аденоматозни оддий текширувда аниклаш ;ийин. Одатда бу узгаришлар атипия учун суртмаларни текширишда ёки махсус намуналар ёрдамида ани;ланади. Шиллер тести дисплазияси булган жойларни куришга ёрдам беради. Ёд буё; шиллик каватига суртилади, ёркин ранг пайдо булиши бу ерда атипик хужайралар мавжудлигини англатади. Бачадон буйни шиллик каватини батафсилрок бахолаш учун гинеколог колпоскопия — катталаштириш билан ендоскопик ускуналар ёрдамида текширув утказади. Шубхали жойлардан шифокор атипик хужайраларни аниклайдиган ПАП тести учун намуна олади. Саратон олди холатнинг якуний ташхиси бачадон буйни гистологик текширувини утказишга имкон беради. Гинеколог бачадон буйни каналининг шиллик каватининг биопсиясини утказади, натижада олинган тукималар микроскоп остида текширилади. Тахлил дисплазиянинг огирлиги, патологик жараённинг таркалиши хакида маълумот беради. Кушимча диагностика: Умумий клиник кон тестлари; гормонал профилни урганиш; генитоурия инфекциялари учун smear; Онкоген вируслар учун ПцР тести; Ултратовуш текшируви. Цервикснинг патологияларини даволаш шиллик каватнинг патологик узгарган жойларини олиб ташлаш, онкоген вирусларнинг фаоллигини бостириш ва бирга келадиган патологияни даволашга каратилган. Асосий даволаш куйидаги усуллар билан амалга оширилади:

• атипик жойларни жаррохлик йули билан олиб ташлаш CIN 3 курсатилади, бачадон буйни конизацияси ёки конус шаклида ампутация килинади, умумий жараён билан бачадон олиб ташланади;

• CIN-I-II ёрдамида зарарланган жойларни лазер, криодеструкция ёки радиотулкинли пичок билан махаллий даражада олиб ташлаш мумкин;

• полиплар, кандиломалар жаррохлик йули билан ёки лазер ёрдамида олиб ташланади ва бачадон бушлигининг алохида диагностик куретажи амалга оширилади.

EURASIAN JOURNAL OF MEDICAL AND NATURAL SCIENCES

Innovative Academy Research Support Center 21 www.in-academy.uz

IF = 7.921

Бачадон буйни фон ва саратон олди касалликлари муаммоси катта тиббий, биологик ва ижтимоий-иктисодий ах,амиятга ега. Бачадон буйни саратон олди жараёнлари булган беморларни даволаш саратон касалларини даволашга Караганда анча кам моддий харажатларни талаб килади. Эрта ташхис куйиш беморларнинг тулик; реабилитациясини таъминлайди ва уларнинг х,аёт сифати ва давомийлигини яхшилайди.

References:

1. Бачадон буйни фон ва саратон олди касалликлари / Л. E. Кузнецова / / тиббий янгиликлар-2016.

2. Видеоколпоскопия ёрдамида бачадон буйни саратон олди касалликлари диагностикаси / Н. K. Мухаметжанова / / 2012.

3. Бачадон буйни прекансероз касалликларини ташхислаш ва даволашнинг комбинацияланган тактикаси / А. E. Голубенко [ва бош;.] / / 2018.

4. Бачадон буйни фон ва прекансероз касалликларини даволашнинг умумий тамойиллари / Е. V. Зубковская [ва бош;.] / / Оиланинг репродуктив саломатлигини са;лаш буйича клиник ва тиббий ташкилий ечимлар. V. D. Середавин номидаги ГБУЗ СОКБ Perinatal марказининг илмий-амалий конференциясининг илмий ишлари туплами - 2017.

5. Бачадон буйни фон ва прекансероз касалликларини ташхислашда замонавий ёндашувлар / Н. N. Трефилова [ва бош;.] / / 2017.

6. Гинекология Емил Novak томонидан / Ж. бе-Дарё, И. Адаши, П. Х,иллард томонидан тахрирланган ; инглиз тилидан таржима ;илинган-М., 2002.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.