Научная статья на тему 'АЗ ТАЪРИХИ СОХТМОНИ НАҚБҲО ДАР ТОҶИКИСТОН'

АЗ ТАЪРИХИ СОХТМОНИ НАҚБҲО ДАР ТОҶИКИСТОН Текст научной статьи по специальности «История и археология»

CC BY
3163
70
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ТАДЖИКИСТАН / СТРОИТЕЛЬСТВО ТОННЕЛЯ / АНЗОБ / ИСТИКЛОЛ / ЧОРМАГЗАК / ХАТЛОН / ШАР-ШАР / ОЗОДИ / ШАХРИСТОН / МАЙХУРА / TAJIKISTAN / TUNNEL CONSTRUCTION / ANZOB / ISTIKLOL / CHORMAGZAK / KHATLON / SHAR-SHAR / OZODI / SHAKHRISTON / MAYKHURA

Аннотация научной статьи по истории и археологии, автор научной работы — Айнулозода Н.

В этой статье автор предоставляет информацию об истории строительства тоннелей в Таджикистане. Отмечается, что строительство и ремонт автомобильных дорог республики обусловили необходимость строительства нескольких тоннелей. Потому что с середины осени до весны центральные и северные районы республики были отрезаны дорогой. Эта ситуация ставит необходимость для республики построить тоннель Истиклол, который первоначально был известен как туннель Анзоб. Строительство тоннеля Истиклол протяженностью 5,2 км началось в 1989 году. Однако он был отложен на неопределенный срок. Только после улучшения экономической ситуации в стране с 2003 года началось строительство тоннеля. 23 марта 2006 года строительство тоннеля было завершено. 11 июля 2006 года началось строительство Шахристонского тоннеля. Основными финансистами и экспертами были китайцы, а большинство рабочих были местными жителями. Туннель введен в эксплуатацию 27 октября 2012 года. 5 сентября 2006 года начался строительство тоннеля Шар-Шар ныне Озоди, длиною 2224 метра. Финансирование тоннеля было предоставлено Китайской Народной Республикой. Строительство тоннеля было завершено в 2009 году. Одним из других объектов стало строительство тоннеля «Майхура» длиной около 900 метров в рамках проекта реабилитации автодороги Душанбе-Чанак. Общая стоимость тоннеля составляет 12 миллионов долларов США. В целом, строительство и ремонт вышеупомянутых тоннелей имеет особое значение для дальнейшего развития народного хозяйства.In this article, the author provides information on the history of the construction of tunnels in Tajikistan. It is noted that the construction and repair of roads of the republic necessitated the construction of several tunnels. Because from mid-autumn to spring, the central and northern regions of the republic were cut off by the road. This situation makes it necessary for the republic to build the Istiklol tunnel, which was originally known as the Anzob tunnel. The construction of the 5.2 km Istiklol tunnel began in 1989. However, he was postponed indefinitely. Only after improving the economic situation in the country in 2003, the construction of the tunnel began. March 23, 2006 the construction of the tunnel was completed. On July 11, 2006, the construction of the Shahriston Tunnel began. The main financiers and experts were Chinese, and most of the workers were locals. The tunnel was commissioned on October 27, 2012. On September 5, 2006, the construction of the Shar-Shar tunnel, now Ozodi, with a length of 2224 meters, began. Tunnel funding was provided by the People's Republic of China. The construction of the tunnel was completed in 2009. One of the other facilities was the construction of the Maykhura tunnel with a length of about 900 meters as part of the Dushanbe-Chanak automobile rehabilitation project. The total cost of the tunnel is 12 million US dollars. In general, the construction and repair of the above tunnels is of particular importance for the further development of the national economy.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

FROM THE HISTORY OF THE CONSTRUCTION OF TUNNELS IN TAJIKISTAN

In this article, the author provides information on the history of the construction of tunnels in Tajikistan. It is noted that the construction and repair of roads of the republic necessitated the construction of several tunnels. Because from mid-autumn to spring, the central and northern regions of the republic were cut off by the road. This situation makes it necessary for the republic to build the Istiklol tunnel, which was originally known as the Anzob tunnel. The construction of the 5.2 km Istiklol tunnel began in 1989. However, he was postponed indefinitely. Only after improving the economic situation in the country in 2003, the construction of the tunnel began. March 23, 2006 the construction of the tunnel was completed. On July 11, 2006, the construction of the Shahriston Tunnel began. The main financiers and experts were Chinese, and most of the workers were locals. The tunnel was commissioned on October 27, 2012. On September 5, 2006, the construction of the Shar-Shar tunnel, now Ozodi, with a length of 2224 meters, began...In this article, the author provides information on the history of the construction of tunnels in Tajikistan. It is noted that the construction and repair of roads of the republic necessitated the construction of several tunnels. Because from mid-autumn to spring, the central and northern regions of the republic were cut off by the road. This situation makes it necessary for the republic to build the Istiklol tunnel, which was originally known as the Anzob tunnel. The construction of the 5.2 km Istiklol tunnel began in 1989. However, he was postponed indefinitely. Only after improving the economic situation in the country in 2003, the construction of the tunnel began. March 23, 2006 the construction of the tunnel was completed. On July 11, 2006, the construction of the Shahriston Tunnel began. The main financiers and experts were Chinese, and most of the workers were locals. The tunnel was commissioned on October 27, 2012. On September 5, 2006, the construction of the Shar-Shar tunnel, now Ozodi, with a length of 2224 meters, began. Tunnel funding was provided by the People's Republic of China. The construction of the tunnel was completed in 2009. One of the other facilities was the construction of the Maykhura tunnel with a length of about 900 meters as part of the Dushanbe-Chanak automobile rehabilitation project. The total cost of the tunnel is 12 million US dollars. In general, the construction and repair of the above tunnels is of particular importance for the further development of the national economy.

Текст научной работы на тему «АЗ ТАЪРИХИ СОХТМОНИ НАҚБҲО ДАР ТОҶИКИСТОН»

чтобы определить важность изучения Британской Индии и Среднеазиатских ханств для мировой цивилизации.

Ключевые слова: Британская Индия, Среднеазиатские ханства, империализм, держав, Россия, XVII1- XIX.

THE ROLE OF THE BRITISH INDIAN IN THE DIPLOMATIC RELATIONSHIP OF CENTRAL ASIAN KHANATE WITH NEIGHBORING COUNTRIES IN XY111-X1X CENTURIES AND THE BEGINNING OF XX CENTURY (ON THE BASIS OF THE SOURCES)

Therefore, it is worth if we call the streets and villages of our region the names of those great Tajik scholars who have made a huge contribution to the study and familiarization of Tajik history and culture around the world. For example, to study the mountainous region of the British Indian, starting from the second half of the X1X century, this region was visited by many expeditions, the purpose of which were different: from ethnographic research to military intelligence in favor of the imperialist countries. Many scientists in their writings stressed that the geographical location of the British Indian is very convenientfor observation and warfare in four directions. Therefore, since the colonization of India by the British, the struggle for the acquisition of the Pamirs accelerated. Just look at the list of researchers who visited the British Indian and Central Asian to determine the importance ofstudying this region for world civilization.

Keywords: Russia, Central Asi, by Russia, Kirghiz -Kaisaks, separate, England, khanates, Central Asian, trader economic, relations, diplomatic, XVII1-XIXс..

Сведения об авторе:

Саидов Султон Махмадович —Таджикский государственный университет коммерции, доцент кафедры общественных наук. Адрес: 734055, Республика Таджикистан, г.Душанбе, улица Дехоти 1/2. Тел. (+992) 935013312

About the author:

Saidov Sulton Mahmoud adovich —Tajik State University of Commerce, Associate Professor of Social Sciences. Address: 734055, Republic of Tajikistan, Dushanbe, Dehoti Street V2 Tel: (+992) 935013312.

АЗ ТАЪРИХИ СОХТМОНИ НАЦБ^О ДАР ТОЧИКИСТОН

Айнулозода Н.

Донишгохц давлатии омузгории Тоцикистон ба номи С. Айни

Иктисодиёти Чумхурии Точикистон аз бисёр чихат ба холати роххо вобасгагй дорад. Зеро алокаи иктисодии байни нохияхо махз ба воситаи роххо амалй мегардад. Сохтмону таъмири роххои автомобилгарди чумхурй зарурати сохтани якчанд накбхоро дар замони сохибихтиёрй ба миён овард, чунки аз нимаи фасли тирамох то бахор алокаи нохияхои марказй ва шимолии чумхурй ба воситаи рохи автомобилгард катъ мегардид. Чунин холат барои чумхурй сараввал зарурати сохтани накби «Истиклол»-ро ба миён гузошт, ки он дар аввал бо номхои накби «Уштур» ва «Анзоб» хам маълум буд. [1, с.199]

Тархи сохтмони накб аз чониби мутахассисони институти «Гидроспецпроект»-и шахри Москва ва институти лоихакашии «Точикгипротрансстрой» ва системаи хавокашии он аз чониби ширкати «Метростил» ичро гардидааст. Масири накби Анзоб дар кисми баландкухи каторкухи Хисор дар наздикии агбаи Уштур мегузарад. Сохтмони накби Анзоб соли 1989 огоз ёфт, аммо бинобар бесуботии вазъ дар Чумхурии Точикистон сохтмон ба мухлати номуайян мавкуф гузошта шуд. [4, с.537] Бояд кайд намуд, ки корхои сохтмонй аз ду чониб-чануб ва шимол огоз ёфта, такрибан 600 метр ичро гардида буд. Ахолии минтакахои водии Зарафшон барои ба нохияхои марказ ва чануби чумхурй расидан мачбур буданд, ки аз сархади Чумхурии Узбекистон истифода намоянд. Дар ин давра макомоти Узбекистон баъзан ба мухлати номуайян сархадро мебастанд ки боиси пайдо шудани монеахои сунъй мегардид. Аз ин ру барои таъмини иртиботи доимии минтакахои шимолй ва чанубии мамлакат соли 1998 дар чумхурй сохтмони накби мошингарди Анзоб бо дарозии 5049 метр дубора ба рох монда шуд. Мохи январи соли 2001 Чумхурии Узбекистон раводиди хатмии транзитиро чорй кард, ки ин барои харакати ахолии Точикистон аз як гушаи кишвари худ ба суи дигар монеахо ба вучуд овард.

Танхо баъди бехтар гардидани вазъи иктисодии чумхурй аз соли 2003 сохтмони накб идома дода шуд. Тендерро ширкати эронй «Собир Интернешнл» ба даст оварда, якуми январи соли 2004 миёни Хукумати Чумхурии Точикистон бо Чумхурии исломии Эрон созишнома дар бораи сохтмони накби Анзоб ба маблаги 39 миллион доллар ба имзо расид ва мухлати сохтмони накб бист мох, мукаррар карда шуд. Аз ин маблаг 10 миллион доллар -аз хисоби маблагх,ои грантии хукумати Эрон, 7,8 миллион доллар -хиссаи Хукумати Чумхурии Точикистон ва 21,2 миллион хамчун карзи Эрон ба Точикистон чудо гардида буд. [3, с.50] Вакте ки созишномаи тарафайн ба имзо расид, аллакай 1486 метр накби наклиётй ва 1514 метр накби хавокаш аз кисмати шимол ва 164 метр накби наклиётй ва 167 метр накби хавокаш аз кисмати чануб тайёр буд. [7]

Сарфи назар аз шароити мураккаби корй, мушкилот дар тахвили тачхизот ва масолехи сохтмонй, алахусус дар фасли зимистон, то мохи марти соли 2006 сохтмончиён кисми зиёди корро ба охир расонданд. Ширкати «Собир Интернешнл» бо рохбарии мутахассисони дарачаи байналмилалй Алй Мусавй Рахимй, Эхсони Рачабзода, Алиакбари ^ишмипур, Чамоли Мукимй, Чаводи Каримй, Чалоли Силахшур, Ахмади Шорей, Ходии Гударзй ва Шохпури Икбол бо мутахассисону коргарони точик дар хамдастй тамоми душворихоро бартараф сохта, 23 марти соли 2006, соати 3-ю 30 дакика дар нуктаи 1 километру 890 метр чанубу шимоли накби мазкурро ба хам пайвастанд. [7]

26 июли 2006 бо иштироки Президента мамлакат Эмомалй Рахмон ва Президента Чумхурии Исломии Эрон Махмуд Ахмадинажод маросими расмии баистифодадихии накб баргузор гардид. Дар суханронии худ Президенти Чумхурии Точикистон Эмомалй Рахмон кайд намуданд, ки «Ба истифода додани накби «Истиклол» барои рушди иктисод, сохаи ичтимой ва сиёсй мухим буда, ин кадами аввалин барои баромадан аз бунбасти коммуникатсионй мебошад, ки Шимол ва Чануби Точикистонро пайваст менамояд». Бо пешниходи Президент Чумхурии Точикистон Эмомалй Рахмон номи накби Анзоб ба накби Истиклол иваз карда шуд. [3, с.51]

Тибки маълумоти Низом Хакимов, вазири наклиёти Чумхурии Точикистон 4 сентябри соли 2011 ба максади ба анчом расонидани корхои бокимондаи сохтмонй ва пурра мавриди истифода карор гирифтани накби «Истиклол» дар Чумхурии Точикистон Ёддошти тафохуми иловагии хамкорй миёни Хукумати Чумхурии Исломии Эрон ва Хукумати Чумхурии Точикистон ба имзо расидааст. Маблаги ичрои корхои бокимондаи бозсозии накб 6 миллион долларро ташкил дода, сахми Чумхурии Исломии Эрон хамчун грант 3 миллион доллар мебошад. Масъулияти ичрои корхои бозсозй ба ухдаи ширкати «Собир Интернешнл»-и Эрон буда, пардохти маблаги он пас аз анчоми корхои сохтмонии муайяншуда бо пешниходи хуччатхои тасдикшаванда тавассути Вазорати наклиёти чумхурй ва Сафорати Чумхурии Исломии Эрон дар Точикистон амалй гардид. Хангоми ичрои корхои сохтмонй, хоса бетонрезии сатхи ин накб харакати наклиёт аз огози мохи июн то охири мохи сентябр муваккатан манъ карда шуда, тавассути агбаи Анзоб ба рох монда шуда буд. Насби хавокашхо, таъмини накб бо барк ва чарогон кардани он мувофики карордоди басташуда аз хисоби маблаги НБО «Сангтуда-2» ба анчом расонда шуд.[8] Аммо дар накби «Истиклол» корхои бартараф намудани норасоихо минбаъд хам идома ёфт. Аз чумла солхои 2014 -2015 корхои таъмиру такмили ин накб идома дода шуд. Аз 22 июн то 25 сентябри соли 2015 харакати наклиёт аз накб махдуд гардид. Барои анчоми ин корхо хар ду тараф-Точикистон ва Эрон 3 млн долларй, чамъ 6 млн. доллари амрикой чудо намуданд. 25 сентябри соли 2015 махдудияти гузариши наклиёт дар накб бардошта шуд. Вале корхои бартараф намудани норасоихо хануз хам давом дорад. [1, с.199]

Накби «Шахристон» дорои ахамияти мухими ичтимой-иктисодй ва сиёсй дорад. Санаи 11 июли соли 2006 сохтмони накби «Шахристон» бо дарозии 5 километру 253 метр огоз гардид. Дар сохтмони накб 375 нафар коргарон иштирок карданд, ки 80 нафари онхо шахрвандони Точикистон, 65 мутахассис, илова бар ин 73 мошину механизмхо чалб карда шуданд.

То ба истифода додани он наклиёт тавассути агбаи «Шахристон» масофаи 23 километрро бо роххои качу килеби кухй ва пурхавфу хатар тай мекард. Аз чихати чугрофй ин мавзеъ барои рафтуои мошинхо хеле вазнин буд. Аз ин агба мошинхои сабукрав фасли тобистон дар муддати якуним соат, фасли зимистон се-чор соат, мошинхои боркаш бошад, айёми сармо ва боришоти барф баъзан то як хафта ва дах руз гузар мекарданд. То мохи августи соли 2011 сохтмончиён дар накби асосй такрибан 91 хазору 900 метрро тай карданд ва такрибан хамин масофа тавассути накби хавокашй ичро шуда буд. Бояд кайд намуд, ки то ин вакт 4 хазору 447 метр корхои бетонрезй ба анчом расонида шуда буд. [2]

Ох^и соли 2011 Ba aввaли соли 2012 дap нaкби Шaxpиcтон бeш гз 700 нaфap коpгapони чинй Ba точик дap ce бacт шaбонapyз коp мeкapдaнд то ки то моxи октябpи соли 2013 такб бa иcтифодa додa шaвaд. [3, с.50]

27 октябpи соли 2012 бо иштиpоки Пpeзидeнти мaмлaкaт, Чдноби Олй Эмомaлй Рaxмон такби «Шaxpиcтон» ифтитоx ëфт. Чдноби Олй зимни cyхaнpониaшон дap вapзишгоxи шaxpи Иcтapaвшaн мaхcyc зикp кapдaнд: «Ифтитоxи нaкби «Шaxpиcтон» Ba бa ин Bacana бa мapxaлaи ниxой pacидaни бyнëди шоxpоxи бyзypги Дyшaнбe-Чaнaк дap caмги aмaлй гapдидaни якe aз xaдaфxои cтpaтeгии миллиaмон, яънe paxой бaхшидaни кишвapaмон aз бyнбacти коммyникaтcионй бexтapин тyxфa бapои тaмоми мapдyми точик acr». [5]

nac aз бa иcтифодa додaни нaкби «Шaxpиcтон» мошинxои мycофиpкaш ин pоxpо дap 5 дaкикa Ba мошинxои боpкaш дap 10 дaкикa тaй мeнaмоянд.[5] Бо кyшодaшaвии нaкб cypъaти гapдиши боp дap Чyмxypии Точикистон фacли тобистон чоp-пaнч cоaт зиëд шуд^ гapдиши мycофиpон бошaд, дy-ce cоaтpо тaшкил дод^ мacофaи боpкaшонй то 750 киломeтp кaм кapдa шуд. Инчунин иpтиботи мaвcимй бapxaм хypдa, aкнyн тaмоми сол иpтиботи чaнyб Ba шимоли чyмxypй тaъмин кapдa шуд.

AFбaи «Шap-Шap» дap мacиpи шоxpоxи Дyшaнбe -Кулоб -Дapвоз -XOpyF -МypFоб -Кyлмa дap ояндa pобитaи нaклиëтии миëни минтaкaxои кaлонтapини мaмлaкaтpо дap дaвоми сол тaъмин кapдa, Точикиcтонpо бо дaвлaтxои xaмcоя Ba бaндapxои обй пaйвaнд мeнaмояд.

Солxои зиëд ин pоx бapои paфтyомaди одaмон Ba xapaкaти нaклиëт мушкилоти зиëд Ba хaтapи Чиддиpо эчод мeкapд.

aз ин py бо мaкcaди бexтap нaмyдaни xapaкaти таклиет дap ин шоxpоx миëни xyкyмaти Точикистон Ba Чyмxypии Мapдyмии Чин 20 октябpи соли 2006-ум cозишномaxои дaхлдоp бa имзо pacид, ки тибки он сохтмони такби ^Œap-Œap OFOЗ гapдид. [11] Мyтaхaccиcонy коpмaндони мyxaндиcивy тeхникии Точикистону Чин дap бyнëди такби «Шap-Шap» зaxмaт ташид^ дохили M^pO бо xaвокaшxои бapкй, шaбaкaxои тaъмини бeхaтapии xapaкaт, aз чyмлa шaбaкaи зидди сухтс^й мyчaxxaз кapдaнд, ки xaмaи он aз мapкaзи идоpaкyнй тaвaccyти тaчxизоти компютepии мyоcиp нaзоpaт Ba идоpa кapдa мeшyд мyчaxaз нaмyдaнд.

30 aBrycrn соли 2009 мapоcими тaнтaнaвии ифтитоxи такби мошингapди «Шap-Шap» cyбxи бapвaкт бо тaшpифи Сapдоpи дaвлaт Эмоммй Рaxмон бa дapомaдгоxи шимолии он OFOЗ ëфт. Пpeзидeнти Чyмxypии Точикистон Эмоммй Рaxмон бо Сaфиpи фaвкyлодa Ba мyхтоpи Чyмxypии Мapдyмии Чин дap Точикистон Тсзо Сюeлян Ba pоxбapи Шиpкaти сохтмони pоxy пyлxои ин кишвap лeнтaи paмзиpо бypидa, такби мошингapди <^ap-Œap»-pO pacмaн кyшодa нaмyдaнд.

Дap зapфи ^иб 3 сол такби дapозиaш 2224 мeтp бо бaлaндии 7 мeтp Ba пaxноии 11,5 мeтp Ba 5 киломeтp pоxxои бa он бapaндa Ba 1 пули бо дapозии 1SC мeтp бо capфи зиëдa aз 130 миллион сомонй xaмчyн мaблaFи гpaнтии тyxфaи Xyкyмaти Чyмxypии Мapдyмии Чин бa мapдyми Точикистон cохтa мaвpиди иcтифодa ^pOp додa шуд. Шкби мaзкyp мacофaи pоxи мошингapди Дyшaнбe -Кyлобpо то 7 киломeтp Ba вaкти xapaкaти воcитaxои нaклиëтxоpо то 40 дaкикa куш, нaмyд. [9] Дap сохтмони шкб 380 нaфap коpгapонy мyтaхaccиcон, ки 185 нaфapaшон шaxpвaндони Точикистон бyдaнд, зиëдa aз 70 aдaд тaчxизоти гуногун иcтифодa кapдa шyдaнд.[10] Бо мaкcaди пояндaгии озодивy истиклолияти мил^ти кyxaнбyнëди точик бо кapоpи Xyкyмaти Чyмxypии Точикистон моxи ноябpи соли 2014 такби <^ap-Œap» бa <<Озодй» номгyзоpй кapдa шуд. [3, с.87]

28 фeвpaли соли 2009 дap чaлacaи нaвбaтии Xyкyмaти Чyмxypии Точикистон кapоp дap боpaи тaчдид Ba сохтмони китъaи pоxи Дyшaнбe -Вaxдaт -ДaнFapa бо нaкби «ЧоpмaFзaк» ^бул шуд^ 15-уми мapти соли 2010 сохтмони такби «ЧоpмaFзaк» бо apзиши 300 млн сомонй ë 68 млн доллap OFOЗ гapдид. Дapозии нaкб 4 xaзоpy 430 мeтppо тaшкил дод^ дap доиpaи aзнaвcозии pоxи мошингapди Дyшaнбe-Вaxдaт-ДaнFapa тaтбик кapдa шуд.

Моxи aвгycти соли 2011 бо бaъзe caбaбxо пyдpaтчии acоcй-шиpкaти чинии «China Road» nac aз мyвофикa бо xyкyмaти Точикистон мyxлaти бa иcтифодa додaни такби «ЧоpмaFзaк»-pо aз моxи мapт то октябpи соли 2013 мaвкyф гузошт. Яге aз caбaбxои бa тaъхиp гyзоштaни сохтмони нaкб ин peзиши caнгxо дap киcмaти чaнyби такб дap моxи aпpeли соли 2011 бa xиcоб мepaфт. Чунин xолaгx,о дap дaвоми сохтмони нaкб чоp мapaгибa бa aмaл омaдaacт [б].

1 октябpи соли 2013 мapоcими pacмии бaиcтифодaдиxии шоxpоxи Дyшaнбe-Вaxдaт-Дaнгap Ba ифтитоxи нaкби «ЧоpмaFзaк», ки кисми чyдонaшaвaндaи ин шоxpоx буд, бapгyзоp гapдид. Бaъд aз бa иcтифодa додaни нaкби «ЧоpмaFзaк» мacофaи pоxи мошингapди Дyшaнбe-Вaxдaт-Кyлоб дap мyкоиca бо pоxи Дyшaнбe—^ypFOнтeппa-Кyлоб 100 киломeтp кyтоxтap шуд. [12] Моxи фeвpaли

соли 2014 бо карори Хукумати Чумхурии Точикистон номи накби «Чормагзак» ба «Хатлон» иваз карда шуд.

Яке аз иншоотхои дигар дар доираи лоихаи баркарорсозии рохи автомобилгарди Душанбе-Чанак сохтмони накби «Майхура» бо дарозии такрибан 900 метр ба хисоб мерафт. Арзиши умумии сохтмони ин накб 12 млн доллари амрикоиро ташкил дода, сохтмони он соли 2011 ба охир расид. [3, с.72]

Хулоса, Хукумати Чумхурии Точикистон масъалаи аз бунбасти коммуникатсионй баровардани кишварро яке аз хадафхои стратегй карор дода, барои расидан ба ин хадаф дар самти бунёди пулу накбхо ва сохтмону азнавсозии роххо корхои зиёдеро ба анчом расонидааст.

АДАБИЁТ

1. Абулхаев Р., Акрамй З.И., Масов Р. ва диг. Очеркхои таърихи Точикистони сохибистиклол. -Душанбе, «Дониш», 2016. -466 с.

2. Бобораджабов М. Мархилаи навбатй. -Минбари халк. -2008. -9 апр. №27 (596)

3. Гафурова Г. Развитие дорожного строительства и транспорта в Таджикистане в годы независимости (1991-2016 гг.). Дисс. канд.ист.наук. -Худжанж. 2018, -188 с.

4. История таджикского народа. Том VI. (Новейшая история), Под общей редакцией академика Академии наук Республики Таджкистан Р.М.Масова. -Душанбе: «Империал-Групп», 2011. -688 с.

5. Каримзода Б. Тоннель «Шахристан» открылся. // Садои мардум. 2012. -13 дек. №151(2978).

6. Китайские специалисты пытаются устранить источник появления грунтовых вод в тоннеле «Чормагзак». UA. AVESTA. ТТ/[Электронный ресурс]. Режим доступа: http: // www. avesta. tj, 11 июля 2012. Дата обрашения: 15.01.2020.

7. Мадалиев К. Накби Истиклол-вакоеъномаи рохсозон. [Захираи электронй]. Манбаи дастрасй: http://jumhuriyat.tj/index.php?art_id=2257 (Санаи мурочиат: 20.01.2020).

8. Мунаввари Сафар. Накби «Истиклол» бозсозй мешавад// Чумхурият. -2013, 13 апрел. №: 52-53; Накби Шар-шар: аз огози сохтмон то имруз// Чумхурият. -2007. -12 июля. №82 (21277).

9. Накби Шар-Шар кушода шуд//Чумхурият. [Захираи электронй]. Манбаи дастрасй: https://jumhuriyat.tj/index.php?art_id=2955. (Санаи мурочиат: 20.01.2020).

10. Накби Шар-шар: аз огози сохтмон то имруз// Чумхурият. -2007. -12 июля. №82 (21277).

11. Суханронии Президента Чумхурии Точикистон Эмомалй Рахмон дар маросими ба истифода додани накби Шар-Шар ва огози азнавсозии рохи Душанбе-Вахдат-Дангара, 30 августи соли 2009. //Чумхурият. [Захираи электронй]. Манбаи дастрасй: https://jumhuriyat.tj/index.php?art_id=2934. (Санаи мурочиат: 21.01.2020).

12. Чоршанбиев П. Бо карори хукумати Точикистон накби «Чормагзак», ки мохи ноябри соли гузашта ифтитох гардида буд, ба «Хатлон» тагйири ном кард.//Азия -Плюс. 2014. -12 феврал. [Захираи электронй]. Манбаи дастрасй: https://asiaplustj.info/news/tajikistan/economic/20140212/na-bi-chorma-zak-ro-khatlon-va-shar-shar-ro-ozod-nomguzor-kardand. (Санаи мурочиат: 31.01.2020).

ИЗ ИСТОРИИ СТРОИТЕЛЬСТВА ТОННЕЛЕЙ В ТАДЖИКИСТАНЕ

В этой статье автор предоставляет информацию об истории строительства тоннелей в Таджикистане. Отмечается, что строительство и ремонт автомобильных дорог республики обусловили необходимость строительства нескольких тоннелей. Потому что с середины осени до весны центральные и северные районы республики были отрезаны дорогой. Эта ситуация ставит необходимость для республики построить тоннель Истиклол, который первоначально был известен как туннель Анзоб. Строительство тоннеля Истиклол протяженностью 5,2 км началось в 1989 году. Однако он был отложен на неопределенный срок. Только после улучшения экономической ситуации в стране с 2003 года началось строительство тоннеля. 23 марта 2006 года строительство тоннеля было завершено.

11 июля 2006 года началось строительство Шахристонского тоннеля. Основными финансистами и экспертами были китайцы, а большинство рабочих были местными жителями. Туннель введен в эксплуатацию 27 октября 2012 года.

5 сентября 2006 года начался строительство тоннеля Шар-Шар ныне Озоди, длиною 2224 метра. Финансирование тоннеля было предоставлено Китайской Народной Республикой. Строительство тоннеля было завершено в 2009 году.

Одним из других объектов стало строительство тоннеля «Майхура» длиной около 900 метров в рамках проекта реабилитации автодороги Душанбе-Чанак. Общая стоимость тоннеля составляет 12 миллионов долларов США.

В целом, строительство и ремонт вышеупомянутых тоннелей имеет особое значение для дальнейшего развития народного хозяйства.

Ключевые слова: Таджикистан, строительство тоннеля, Анзоб, Истиклол, Чормагзак, Хатлон, Шар-Шар, Озоди, Шахристон, Майхура.

FROM THE HISTORY OF THE CONSTRUCTION OF TUNNELS IN TAJIKISTAN

In this article, the author provides information on the history of the construction of tunnels in Tajikistan. It is noted that the construction and repair of roads of the republic necessitated the construction of several tunnels. Because from mid-autumn to spring, the central and northern regions of the republic were cut off by the road. This situation makes it necessary for the republic to build the Istiklol tunnel, which was originally known as the Anzob tunnel. The construction of the 5.2 km Istiklol tunnel began in 1989. However, he was postponed indefinitely. Only after improving the economic situation in the country in 2003, the construction of the tunnel began. March 23, 2006 the construction of the tunnel was completed.

On July 11, 2006, the construction of the Shahriston Tunnel began. The main financiers and experts were Chinese, and most of the workers were locals. The tunnel was commissioned on October 27, 2012.

On September 5, 2006, the construction of the Shar-Shar tunnel, now Ozodi, with a length of 2224 meters, began. Tunnel funding was provided by the People's Republic of China. The construction of the tunnel was completed in 2009.

One of the other facilities was the construction of the Maykhura tunnel with a length of about 900 meters as part of the Dushanbe-Chanak automobile rehabilitation project. The total cost of the tunnel is 12 million US dollars.

In general, the construction and repair of the above tunnels is of particular importance for the further development of the national economy.

Key words: Tajikistan, tunnel construction, Anzob, Istiklol, Chormagzak, Khatlon, Shar-Shar, Ozodi, Shakhriston, Maykhura.

Сведения об авторе:

Айнулозода Нахтулло -кандидат исторических наук, начальник управления учебной части Таджикского государственного педагогического университета имени С. Айни. Телефон: (+992) 918947518 [email protected]

АЪоШ the author:

Ainulozoda Nahtullo, Candidate of Historical Sciences, Head of the Department of Education, Tajik State Pedagogical University named after Sadriddin Aini. Phone: (+992) 918947518 E -mail [email protected]

УДК:930(1-87)

СТАНОВЛЕНИЕ И РАЗВИТИЕ ОРГАНИЗАЦИИ ОБЪЕДИНЁННЫХ НАЦИЙ:

ИСТОРИЧЕСКИЙ АСПЕКТ

Хусейнзода А., Нуриддинов Р.Ш.

Таджикский национальный университет

В современном нестабильном мире усиливаеться необходимость объединения государств для реализации всеобъемлющей программы действий по решению глобальных проблем. В настоящее время все страны обладают различными политическими направлениями, специфическим уровнем экономического и социального развития, а также имеют национальные, культурные, религиозные, этнические особенности. Каждое государство преследует свои национальные интересы, имеют свою позицию в современном мире и обладают определенными ресурсами и возможностями для их достижения. Стоит отметить что эти отличительные черты препятствуют в решении глобальных проблем.

Как показывает И. Клод в своей книге «Проблемы и прогресс международной организации», основатели Организации Объединенных Наций имели историю, на основу которой они опирались. Он так же отмечает что страны всегда собирались вместе для реагирования на кризисы, но принцип постоянно действующей глобальной организации все еще считалась экспериментальной. [1, с.24-25]

Следует отметить что c возникновением государственности двусторонние отношения были основным способом связи и урегулирования конфликтов между государствами. В начале XIX века в Европе этот процесс начал меняться и многосторонние конференции стали основой диалога о сотрудничестве. Наиболее яркими примерами таких конференций послужили четыре крупных конференций, которые состоялись в период с 1815 и 1822 годами в ответ на раздробленность которое было связанно с Наполеоновскими войнами. Один из первых конгрессов который был провозглашён Венским конгрессом ознаменовал собой первые шаги для достижения мира который был основан соглашением между наиболее сильными и слабыми державами, с помощью баланса

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.