d ) https://dx.doi.org/10.36522/2181-9637-2023-4-7 UDC: 687.01/12-056.26(045)(575.1)
ХАРАКАТ КОБИЛИЯТИ ЧЕКЛАНГАН АЁЛЛАР УЧУН МОСЛАШУВЧАН КИЙИМ ЛОЙИХАЛАШ МАСАЛАЛАРИ
Расулова Мастура Кабиловна,
техника фанлари доктори, доцент, ORCID: 0000-0002-5533-5946, e-mail: [email protected];
Умарова Масуда Юлдашевна,
ассистент, e-mail: [email protected];
Мирзиёдова Комила Баздцир кизи,
магистрант
Тошкент тукимачилик ва енгил саноат институти
Аннотация. Ушбу мацолада харакат цо-билияти чекланган инсонлар учун цулай кийим лойихалаш буйича олиб борилган илмий тадцицот натижалари ёритилган. Шунингдек, харакат цобилияти чекланган инсонлар ста-тистикаси урганилиб, улардаги касаллик ту-рига цараб ногиронлик гурухига тацсимланиши куриб чицилди. Ахолининг жисмоний имконият-лари чекланган цисмига эксплуатация жараёни-да цулайликни таъминловчи кийимлар ишлаб чицариш долзарблиги келтирилди. Аравачалар ёрдамида харакатланадиган харакат цобилияти чекланган инсонларнинг кийим билан боглиц психо-физиологик холатига салбий таъсир кур-сатадиган омиллар аницланди. Улар учун мосла-шувчан кийимлар ишлаб чицишнинг мацсад ва вазифалари белгиланди хамда тадцицот объек-ти танланди. Уларнинг мавжуд кийимларидаги афзаллик ва камчиликларни аницлаш, тахлил цилиш ва социологик тадцицотлар олиб бориш мацсадида Тошкент шахар ва Тошкент вилоя-тидаги "Инклюзив жамият" ва "Мехрибонлик" жамиятидаги аёллар уртасида сухбат ва анкета суровномалари утказилди. Суровномада 17 ёшдан 35 ёшгача булган 50 нафар респондент иштирок этди. Олиб борилган социологик суровнома натижасига кура, суровномада цат-нашган аёлларнинг 50%и биринчи ва иккинчи но-гиронлик гурухига мансублиги аницланди.
Калит сузлар: ногиронлик гурухи, кийим-кечак, мослашувчан кийим, реабилитация, хара-кат цобилияти чекланган, анкета-суровнома, жакет, блузка, шим, респондент.
Кириш
Узбекистонда ногиронлиги бор шахс-лар хуку;ларини таъминлашга оид ;атор ;онун-;оидалар мавжуд булса-да, аммо улар турли таш;и омиллар сабабли жамият фаолиятида тули; иштирок эта ол-майди. "Узбекистон Республикасида но-гиронларнинг ижтимоий х,имояси тугри-сида"ги ;онунда имконияти чекланган шахсларга "жисмоний ёки а;лий ну;сон-лари борлиги туфайли турмуш фаолияти чекланганлиги муносабати билан ижтимоий ёрдам ва х,имояга мух,тож булган шахс ногирон х,исобланади", деб таъриф берилган. Ногиронлик касаллик ёки ин-сон танаси аъзолари функциялари бузи-лишига тенглаштирилади. Аммо БМТнинг Ногиронлар хуку;лари тугрисидаги Кон-венциясида "ногиронлик - тана функциялари бузилган инсонлар х,амда муносабат ва инфратузилма билан богли; туси;лар орасидаги узаро ало;а натижасида вужуд-га келадиган х,олат", деб таъкидланади.
Жисмоний, когнитив, а;лий, х,иссий, эмоционал ривожланиш ёки уларнинг турли хил комбинациялари булиши мум-кин булган бузилишлар натижасида ин-сон уз-узига хизмат ;илиш, муста;ил х,а-
ракат цилиш, навигация цилиш, мулоцот цилиш, уз хатти-х,аракатларини назорат цилиш, урганиш ва мехнат фаолияти би-лан шугулланиш цобилиятини тулиц ёки цисман йуцотади (Dziaudinova, 2020), (Tukhbatullina, 2019).
"Ногиронлиги булган шахс" атамаси оммавий ахборот воситалари, цоидалар, цонун хужжатлари ва БМТнинг расмий материалларида тез-тез учрайди. Бироц бугунги кунда тобора "харакат цобилия-ти чекланган инсонлар" (ХДЧИ) ибораси купроц цулланилмоцда (Kholostova, 2016).
Бундай инсонларнинг жамиятда уз ур-нига эга булиши, соглом инсонлар билан тулацонли мулоцотга киришиши, узлари-ни эркин хис цилишлари учун улар фой-даланадиган кийим-кечаклар ва уларнинг дизайни катта ахамиятга эга.
Кийим-кечак инсонни атроф-мухит-нинг салбий таъсиридан химоя цилиб-гина цолмай, атрофдаги ижтимоий ва жисмоний мухит билан узаро боглиц-ликни таъминлашда мухим роль уйнай-ди. Харакат цобилияти чекланган ва ногиронлар аравачалари ёрдамида ха-ракатланувчи бир гурух инсонлар учун мослаштирилган кийимдан фойдаланиш-нинг функционал имкониятлари улар-нинг турмуш тарзи ва хаёт сифатини ях-шилаш учун реабилитация таъсирини ташкил этувчи асосий восита хисоблана-ди (Prikhodchenko, 2007), (Mirziyodova, Utkurova, & Rasulova, 2022).
Шу билан бирга, жозибадор имидж ярата оладиган, юцори даражадаги опе-ратив цулайлик ва уз-узига хизмат курса-тишдаги хавфсизликни таъминлайдиган, харакат цобилияти чекланган инсоннинг эхтиёжлари ва хаётининг узига хос хусуси-ятларига мослаштирилган махсус кийим-кечакларни республикамизда марказ-лаштирилган ишлаб чицариш ва мацсадли етказиб бериш масаласи хали хал этилма-ган (Nigmatova, 2018), (Volkova, 1996).
Россия Федерацияси олимларидан В.М. Волкова (Volkova, 1996), А.Н. Таран (Taran, 2004), В.В. Холостова (Kholostova &
ЗАДАЧИ ПРОЕКТИРОВАНИЯ АДАПТИВНОЙ ОДЕЖДЫ ДЛЯ ЖЕНЩИН С ОГРАНИЧЕННЫМИ
ДВИГАТЕЛЬНЫМИ ВОЗМОЖНОСТЯМИ
Расулова Мастура Кабиловна,
доктор технических наук, доцент;
Умарова Масуда Юлдашевна,
ассистент;
Мирзиёдова Комила Баходир кизи,
магистрант
Ташкентский институт текстильной и легкой промышленности
Аннотация. В данной статье проанализированы результаты научных исследований по проектированию удобной одежды для людей с ограниченной подвижностью. Изучена статистика, рассмотрено группирование людей с ограниченной подвижностью по типу заболевания, возрасту и группе инвалидности. Подчеркнута актуальность производства одежды для части населения с ограниченными физическими возможностями, которая обеспечивает комфорт в процессе эксплуатации. Определены критерии одежды, оказывающие негативное влияние на психофизиологическое состояние лиц с ограниченной подвижностью, пользующихся инвалидными колясками. Определены цели и задачи по разработке адаптивной одежды для маломобильных групп населения и выбран объект исследования. С целью выявления, анализа и проведения социологического исследования преимуществ и недостатков используемой одежды маломобильных групп населения были проведены интервью и анкетирование женщин в организациях «Инклюзивное общество» и «Мехрибонлик» города Ташкента и Ташкентской области. В них приняли участие 50 респондентов в возрасте от 17 до 35 лет. По результатам проведенного социологического опроса установлено, что 50 % женщин, принявших участие в опросе, относятся к первой и второй группам инвалидности.
Ключевые слова: группа инвалидности, одежда, адаптивная одежда, реабилитация, ограниченная подвижность, анкета опроса, куртка, блуза, брюки, респондент.
DESIGN ISSUES OF ADAPTIVE GARMENTS FOR WOMEN WITH DISABILITIES
Rasulova Mastura Kabilovna,
Doctor of Technical Science, Associate Professor;
Umarova Masuda Yuldashevna,
Assistant;
Mirziyodova Komila Bahodir kizi,
Master
Tashkent Institute of Textile and Light Industry
Аннотация. This article analyzed the scientific research conducted on the design of comfortable clothing for people with limited mobility. Statistics of people with limited mobility were studied. The distribution of people with limited mobility according to the type of disease, age and disability group was considered. The relevance of production of clothes that provide comfort during exploitation to the part of the population with limited physical capabilities was highlighted. Factors of clothing that have a negative effect on the psycho-physiological condition of people with limited mobility using wheelchairs have been determined. The goals and tasks for the development of flexible clothing for people with limited mobility were defined and the object of research was selected. Interviews and questionnaires were conducted among women in "Inclusive Society" and "Mehribonlik" society in Tashkent city and Tashkent region in order to identify, analyze, and conduct sociological research on the advantages and disadvantages of existing clothes of people with limited mobility. 50 respondents aged 17 to 35 took part in it. According to the results of the conducted sociological survey, it was found that 50% of the women who took part in the survey belonged to the first and second groups of disabilities.
Keywords: disability group, clothing, flexible clothing, rehabilitation, limited mobility, survey questionnaire, jacket, blouse, pants, respondent
Savelyeva, On the issue of designing clothes for women with limited mobility, 2009), О.В. Приходченко (Prikhodchenko, 2007), Н.Ю. Савельева (Savelyeva, Kurenova, & Savelyeva, 2012), Э.В. Козлова (Kozlova & Pleshkova, 2009)лар х,аракат кобилия-ти чекланган инсонлар учун касаллик ва нуксонларни х,исобга олган х,олда, махсус кийим-кечак лойих,алашнинг дизайн му-аммоларига оид изланишлар олиб бор-ган. Шунингдек, "ОРТОМОДА" Махсус мак;-садлар учун пойабзал дизайни маркази (МЧЖ), "Галина Волкованинг универсал дизайн студияси" ва Г.А. Альбрехт но-
мидаги "Санкт-Петербург ногиронларни тиббий текшириш, протезлаш ва реабилитация ;илиш ижтимоий илмий-амалий маркази" илмий-ишлаб чи;ариш марказ-ларининг етакчи мутахассислари х,ам маз-кур муаммога доир тад;и;отлар утказган.
И.Е. Савченков уз тад;и;отларида (Savchenkov, 2006) патологик узгаришлар-га учраган ногиронлар ;оматлари учун кийимларни лойих,алаш масалаларини ур-ганган. Тад;и;от ишида антропометрик маълумотларни ани;лаш усуллари куриб чи;илган ва уларнинг дизайнини х,исобга олган х,олда, кийимларнинг ногиронлар ;оматига мослиги сифатини ани;лаш усу-ли таклиф этилган.
Ю;орида айтилганларга асосланиб, х,аракат ;обилияти чекланган инсонлар учун муайян талабларга жавоб берадиган, ю;ори даражадаги оператив цулайлик ва хавфсизликка эга булган кийимлар тупла-мини ишлаб чи;иш бугунги кундаги дол-зарб вазифалардан бири деган хулосага келиш мумкин.
Харакат ;обилияти чекланган инсон-лар учун мослашувчан кийимларни лойи-х,алаш, уларга ю;ори даражада ;улайлик ва х,аётий фаолиятни таъминлашга им-кон берадиган дизайн яратиш мураккаб муаммо булиб, тиббиёт, биомеханика, ма-териалшунослик, конфекционлаш, кон-струкциялаш, антропология, психология каби тармо;лардаги мух,им вазифадир (Savelyeva, Kurenova, & Savelyeva, 2012), (Savchenkov, 2006).
Мослашувчан кийимнинг роли реабилитация таъсирини шакллантириш, хавф-сизлик, цулайлик ва муста;илликни оши-риш, шу жумладан, турли уй юмушларини бажариш, жамият ва уларни ураб турган во;еликдаги урнини ани;лашда катта роль уйнайди. Бу ма;садни амалга ошириш учун цуйидаги вазифалар белгиланди:
- тад;и;от учун контингентни ани;-лаш;
- ногиронлиги булган шахсларнинг ижтимоий-шахсий мослашувига салбий таъсир курсатадиган омилларни ани;лаш;
64
- харакат кобилияти чекланган инсон-лар учун мослаштирилган кийимларни лойихалаш буйича хорижий ва махаллий тажрибани тахлил килиш.
Олиб борилган тадкикотлар шуни курсатдики, харакат кобилияти чекланган инсонлар учун мослашувчан кийим лойихасини ишлаб чикиш, мослашувчан кийимнинг адресли лойихаси кийим кон-струкциясини яратишда комат нуксонла-рини эътиборга олиш масалалари тажри-бавий ва назарий таджик; килинган.
Silverfs, BUCK & BUCK, Professional Fit Clothing, Adaptive Apparel,Easy Access Clothing ва Izzy Camilleri етакчи ишлаб чикарувчи компаниялар булиб, тур-ли жинс ва ёшдаги ногиронлар учун мослаштирилган кийимларнинг барча турдаги саноат намуналарини яратган.
Тадкикотлар давомида маълум булди-ки, ишлаб чикарувчилар томонидан та;-дим этилган махсулотлар бир ;атор кам-чиликларга эга. Жумладан, та;илмалар-нинг, асосан, ор;а томонда жойлашиши, та;илмани лойихалашда "чап ва унг томон деталларининг бир-бирини такрорлаш" принципидан фойдаланиш сабабли ор;а томондаги кийим деталларининг катлам-ланиши муаммолари ва х. к. Таклиф этил-ган моделларнинг аксариятида асосий материал учун жун ёки синтетик толалардан тайёрланган матолардан фойдаланилган хамда таклиф этилган барча модель кон-струкциясида харакат кобилияти чеклан-ган инсонларнинг физиологик хусусиятла-ри хисобга олинмаган.
Бундан таш;ари, барча махсулотларда та;илманинг ён томонда жойлашганлиги уз-узига хизмат курсатишда муста;иллик холатини чеклайди ва тана кисмларининг та;илма элементлари билан си;илиши ёки матоларнинг катламланишига олиб келади. Елка кийимининг баъзи моделла-рида яхлит бичимли енг конструкцияла-ридан фойдаланиш ногиронлар аравасида харакатланиш имкониятларини чеклаб куяди, яъни гилдиракни эркин бош;а-ришга салбий таъсир курсатади.
Материал ва методлар
Харакат кобилияти чекланган инсонлар учун мослашувчан кийим яратишда улар-нинг ногиронлик гурухлари ва мезонлари-ни урганиш ма;сад ;илиб олинди (жадвал) (Rasulova, Umarova, & Mirziyodova, 2022).
Жадвал
Мавжуд ногиронлик гурух;лари ва
мезонларини таснифлаш
Биринчи гуру* Иккинчи гуру* Учинчи гуру*
Мех,нат ^оби-лиятини тули^ йу^отиш; орга-низмдаги мух,им функцияларнинг бузилиши; уз-узига хизмат ^ила олмаслик; х,аётий фаолият доимий таш^и ёрдамни талаб ^илиши. Нормал мех,нат ^илишга имко-ниятсизлиги; иш бажариш учун махсус ускуна ёки шароитлар-нинг талаб ^или- ниши; функцияларнинг бузилиши сези-ларли даражада намоён булади, аммо доимий парвариш талаб ^илинмайди Мех,нат кобилияти са^ланиб ^олади, аммо согли^ аввалги малака буйича ишларни бажа-риш ёки давом эттиришга имкон бермайди, фаолият х,ажмини камайтиришни талаб ^илади
Ушбу тасниф ногиронларнинг атроф-мухитга мослашиши учун уларнинг ногиронлик гурухларини ани;лаш ва уларга мослашувчан кийим яратиш имконини беради. Ногиронликнинг учинчи гурухи факат мувофиклаштириш ва харакат-ларнинг бироз бузилишини назарда ту-тади. Бу иккинчи ва биринчи гурухдан фаркли уларо;, кийим-кечак дизайни ёки технологиясига бирон-бир узгартириш киритиш зарурлигини минималлашти-ради (Rasulova, Mirziyodova, Utkurova, & Umarova, 2022). Биринчи ва иккинчи гу-рух харакат кобилияти чекланган ин-сонлар учун кулай булган мослашувчан кийим яратиш вазифаси белгиланди.
Сухбат давомида ХКЧ аёлларнинг мус-такил кийиниши/ечиниши, элементар физиологик ва маиший эхтиёжларини кондириши фоиз хисобида аникланди. Натижаларга кура, ХКЧ аёлларнинг 39 %и ташки ёрдамсиз кийина олади, 51 %и ки-йимни кийиш ва ечишда ташки ёрдам-дан кисман фойдаланади, 10 %и эса факат ташки ёрдам билан кийинади.
Тадкикот натижалари
Жах,он согли;ни са;лаш ташкило-ти маълумотларига кура, бугун дунёда 1,0 миллиарддан орти; инсон ногирон-ликдан азият чекади. Бу дунё ахолиси-нинг тахминан 1 %ини ташкил этади. Су-рункали касалликларнинг кучайиши ва кексалик сабаб уларнинг сони тобора ор-тиб бормо;да. Давлат мехнат инспекция-сининг маълум ;илишича, бугун Узбекис-тонда 750 мингдан орти; ногиронлиги булган шахслар бор. Уларнинг 220 минг нафари ёки 29,4 %и мехнат фаолиятининг муайян турларини бажаришга лаё;атли хисобланади.
Харакатланиш ;обилияти чекланган инсонлар учун кийим танлашда психологик, ахло;ий ва эстетик жихатларни унут-маслик лозим. Бунинг асосий реабилитация вазифаси муста;ил равишда ва ноги-ронлар аравачаси ёрдамида харакатлана-диган инсонлар уртасидаги фар;ларни юмшатиш, ногиронларга узларини ;улай хис ;илиш имкониятини бериш ва шу би-лан ушбу тоифадаги инсонларнинг яшаш даражаси сифатини яхшилашдир.
ХКЧИ уртасида аёллар сони купчилик-ни ташкил этишини хисобга олиб, уларнинг мавжуд кийимларидаги афзаллик ва камчиликларни ани;лаш, тахлил ;илиш ва социологик тад;и;отлар олиб бориш ма;-садида Тошкент шахар ва Тошкент вилоя-тидаги "Инклюзив жамият" хамда "Мехри-бонлик" жамиятидаги аёллар уртасида сух-бат ва анкета суровномалари утказилди. Суровномада 17 ёшдан 35 ёшгача булган 50 нафар респондентлар иштирок этди.
Олиб борилган суровнома давомида ха-ракат ;обилияти чекланган аёлларнинг хаёт тарзини осонлаштирадиган, эстетик жихатдан чиройли ва кулай кийимларга эхтиёжи борлиги ани;ланди. Суровномадан асосий ма;сад харакат имконияти чеклан-ган аёлларнинг хаёт фаолияти шароитини тахлил ;илиш ва янги кийим ассортименти комплектини ишлаб чи;ишдир.
Суровномада 50 нафар харакат ;оби-лияти чекланган аёллар ;атнашган булса,
уларнинг 40 %и уй бекаси, 30 % ишчи ва ходимлар хамда 30 %и талабалардан ташкил топди.
Тадкикот натижалари таххлили
Суровнома натижасида маълум булди-ки (расм), харакат кобилияти чекланган аёлларнинг 70 %и елка кийимлари ичи-дан блузка, 50 %и туника, 30 %и футболка, 56 %и костюм ва 52 %и рубашка-куй-лак кийишни маъкул куради. Суровномада иштирок этган аёлларнинг 60 %и дои-мий тарзда кенг шим, 68 %и жакет, 24 %и кенг юбка ва 8 %и калта юбка кийишни хохлашини таъкидлашди.
Шунингдек, харакат кобилияти чекланган аёллардан кийимлар билан бог-лик; нокулайликлар ха;ида суралганда, уларнинг 50 %и узун этакли куйлаклар кресло-аравада гилдиракнинг харакат-ланишига хала;ит бериши, кийиниш ва ечиниш жараёнини мураккаблаштириши; 30 %и та;илмасиз куйлак ёки блузкалар ва 20 %и эса елка кийимларининг тор-лиги нокулайликларга сабаб булишини таъкидладилар. Аёлларнинг 48%и юб-каларнинг тор этаги, 40 %и тор шимлар ва 12 %и тор тугри юбкалар утирганда нокулайликлар келтириб чи;аришини айтишди.
Суровномада иштирок этган аёллардан елка кийимларида кандай кулайликлар булиши кераклиги ха;ида суралди. Улар елка кийимларининг олд кисмида такил-ма булиши, трапеция силуэтидаги кийимлар улар учун янада купро; кулайлик яра-тишини таъкидлашди.
Аёлларнинг 70 %и бел кийимларидан шимнинг кенгро; булиши, 25 %и шимда велкро тасма ва изма такилмалар були-ши, 5 %и эса шимнинг белбоги резинкали булиши кераклигини айтишди. Аёллар-нинг 40 %и тор почали шимлар кийиши, 30 %и тор бел кийимларини афзал кури-ши, 30 %и резинка ва изма та;илмасиз бел кийимларини кийиш ута нокулай эка-нини таъкидлаган булса, аксарият аёллар тугма ва изма такилмали кийимларни маъкул куришларини билдиришди.
66
^ 80
■ Мавжуд Тавсия
Расм. Харакат цобилияти чекланган аёлларнинг елка ва бел кийимларига булган эх,тиёжлари
Аёлларнинг 40 %и елка кийимла-ри очик рангда, бел кийимлари эса тук рангда булиши ва 30 %и эса иссик ранг-ларни таклиф этишди. Уларнинг 30 %и ним ёпишган силуэтли кийимлар, 30 %и тугри силуэтидаги кийимлар ва яна 40 %и эса трапеция силуэтидаги кийимларни маъкул куришини таъкидлашди.
Харакат кобилияти чекланган аёлларнинг кийиниши купро; кэжуал ва классик услубга мансуб булиб, респондент аёл-ларнинг 64 %и кийимларни ички бозор-лардан, 25%и савдо марказларидан сотиб олишлари ва хариддан сунг ушбу кийим-ларга коматларига мос тарзда узгарти-ришлар киритишларини айтишди.
Респондентлар билан мулокот жараё-нида кундалик х,аёт даражаси ва уз-узига хизмат курсатиш кобилиятининг кийим танлашга таъсири ани;ланди. Бунда узи-ни узи таъминлаш кобилиятига эга аёл-лар кийим танлашда максимал даражада гардероб буюмлари эстетиклиги, эксплуа-
тация пайтида эса кулайлигига асослани-ши маълум булди.
Респондентларнинг кийимлар бораси-даги яна бир муаммоларидан бири кийим-лар учун ишлатиладиган матолар сифати-дир. Материалларнинг энг мух,им хусуси-ятлари - бу матонинг майинлиги, ювиш ва дазмоллашда кулайлиги, эксплуатация ва гигиеник хусусиятларининг юкорили-гидир.
Кийим учун газлама танлашда аёлларнинг 40 %и аралаш толали матолар, 30 %и трикотаж ва яна 30 %и табиий толали матолар кулайлигини таъкидлашди.
Кундалик х,аракатлар учун кийимлар танловида респондентларнинг 58 %и кулай кийимларни афзал билган булса, 42 %и мода йуналишини устун куйдилар.
Хулосалар
Тадкикотда х,аракат кобилияти чекланган аёлларнинг мавжуд кийим ассор-тиментларидан коникиш даражаси паст-лиги аникланди. Х^Ч аёлларнинг кийим
05.06.04 - ТИКУВЧИЛИК БУЮМЛАРИ ТЕХНОЛОГИЯСИ ВА КОСТЮМ ДИЗАЙНИ
билан богли; булган психо-физиологик хо-латига салбий таъсир курсатадиган омил-лар белгиланди. Кейинги лойихалаш иши учун жакет, блузка ва кенг шимдан иборат кундалик мослашувчан кийимлар туплами
гурухи танланди. Социологик тад;и;от-нинг кейинги бос;ичларида респондент-лар танлаган кийимларнинг конструктив ва функционал ечими буйича тад;и;от ишлари олиб бориш ма;сад ;илиб олинди.
REFERENCES
1. Dziaudinova, T. (2020). Basic aspects of designing adaptive clothing for disabled people. Proceedings of the XVI All-Russian scientific-practical conference with elements of a scientific school for students and young scientists.
2. Kholostova, V. (2016). Development and research of everyday adaptive clothing for women with limited mobility. PhD thesis, Shakhty.
3. Kholostova, V., & Savelyeva, N. (2009). On the issue of designing clothes for women with limited mobility. Proceedings of the International scientific-practical conference (p. 566). Rostov-on-Don: RTIST YURGUES Publ.
4. Kozlova, E., & Pleshkova, O. (2009). Proportionation of the suit for people in a wheelchair. Sewing Industry(6), 32-34.
5. Mirziyodova, K., Utkurova, M., & Rasulova, M. (2022). Study of clothing requirements for people with limited mobility. Proceedings of the Republican scientific and practical conference. Tashkent: Tashkent Institute of Textile and Light Industry.
6. Nigmatova, F. (2018). Problems of designing adaptive clothing for people with limited mobility. Textile Issues(1).
7. Prikhodchenko, O. (2007). Development and research of adaptive clothing for people with limited mobility. South Russian State University of Economics and Service, Shakhty.
8. Rasulova, M., Mirziyodova, K., Utkurova, M., & Umarova, M. (2022). Development of clothes for people with limited motor possibilities taking into account operating comfort. Proceedings of the International scientific and practical conference on "Innovative technologies in the sewing and knitting industry, problems in production, analysis and development prospects". Namangan: Namangan Institute of Engineering Technology.
9. Rasulova, M., Umarova, M. Y., & Mirziyodova, K. (2022). Recommendations for the development of flexible clothing for people with limited mobility. Proceedings of the International scientific-practical conference dedicated to the 90th anniversary. Tashkent: Tashkent Textile and Light Industry Institute.
10. Savchenkov, I. (2006). Designing clothes for the figures of disabled people with pathological changes in the supporting surface and posture. PhD thesis, St. Petersburg.
11. Savelyeva, N., Kurenova, S., & Savelyeva, A. (2012). Development of a targeted method for designing adaptive clothing for people with limited mobility using 3D technologies. Sewing Industry(5), 22-24.
12. Taran, A. (2004). Formalization of the method of performing an adaptation analysis of women's clothing. PhD thesis, Moscow.
13. Tukhbatullina, L. (2019). Features of the design of clothing for people with disabilities. Costumeology, 5(19).
14. Volkova, V. (1996). Ethnic traditions and shaping of clothing as a means of social adaptation of disabled people. PhD thesis, St. Petersburg.
Такризчи: Исмоилова Р.М., т.ф.н., доцент, Камолиддин Бехзод номидаги Миллий рассомлик ва дизайн институти.