А также, автор подчеркивает неизбежность реального значения водного вопроса в современной мировой прстранстве.
Ключевые слова: Ахмади Дониш, Вароруд Бухарское ханство, вода, водные проблемы, водные ресурсы, водные проблемы.
Сведение об авторах:
Муллоев Абдусамад - доктор филологисеский наук, декан таджическая филология Таджикского государственного педагагического университет имени С.Айни Тел: +992917585877
Одинаев Абдумавлон Назирович, старший преподаватель кафедры история таджикского народа Таджикского государственного педагогического университета имени Садриддина Айни, тел: +992927648787 (моб.) E-mail: [email protected]
About the autors:
Mulloev Abdusamad - doctor of philological sciences, professor in the Chair of Theory and History of Literature of Tajik State Pedagogical University named after S.Ayni, Tel.: +992917585877 Odinaev Abdumavlon Nazirovich, Senior Lecturer of the Department ofHistory of the Tajik People, Tajik State Pedagogical University named after Sadriddin Aini, E-mail: [email protected]
УДК 59 (910) ББК 63.3 (5)
ЧДМОАИ ИСЛОМИЯ: ТАШКИЛ ВА ФАЪОЛИЯТИ ОН ДАР ОСИЁИ ЧАНУБУ ШАРКД
Кудратов К.А.
Донишгоуи давлатии омузгории Тоцикистон ба номи С. Айни
Тундгароии динй дар Осиёи Чднубу Шаркй на танхо он кишвархоеро, ки аксари ахолиашон мусулмонанд, балки кишвархоеро, ки аксари ахолиашон мусулмон нестанд (ба монанди Филиппин, ки аксари ахолиаш католик ва Таиланд, ки аксари ахолиаш буддой хастанд) тахдид мекунад. Ба гайр аз ин дар Филиппин ва Таиланд экстремистхои исломй дар бисёр маконхои зисти мусулмонон бо хукуматхои махаллй чангхои бисёрсолаи худро катъ накарда, аз онхо талаб доранд, ки ба чунин нохияхо мухторият диханд, то ки дар ин маконхо мусулмонон мувофики меъёр ва ахкоми шаръ зиндагй кунанд. Дар Малайзия ва Индонезия вазъ мураккабтар аст, зеро дар он чо ба радикалхои мусулмон ва талаботашон оиди таъсиси давлати исломй мусулмонони мадоромехвар, ки чонибдори давлати дунявианд, мукобил меистанд. Алхол мусулмонони боэътидол вазъиятро зери назорат доранд, вале хамеша дар зери фишори радикалхо карор дошта, тундгароён аз хар фурсати барояшон муносиб истифода бурда, накшахои худро амалй мекунанд.
Имруз ин вокеиятро эътироф накардан мумкин нест, ки дар минтакаи Осиёи Чднубу Шаркй ифротгароии исломй амалан фаъол гардидааст. Ин вокеият омилхои худро дорад. Дар навбати аввал, сабабгори ин холат сиёсати тачовузкорона ва вокеан зиддиисломии Иёлоти Муттахидаи Амрико дар Шарки наздик ва Ховари миёна аст, ки боиси эътирозу норозигии мусулмонони кишвархои Осиёи Чднубу Шаркй гардидааст. Дар Филиппину Таиланд Ислом хамчун унсури мухими муттахидкунанда ва мутамойизи акалиятхои миллии махаллй (муборизаи мусулмонони чазирахои Минданао ва Моро дар чануби Филиппин) буда, як шакли асосии мубориза барои хукуку озодихои миллиашон мебошад. Дар раванди радикализатсия инчунин функсияи мухими ичтимоии Ислом мусоидат менамояд, ки баъди аз фазои идеологии чахон рафтани шяхои коммунист таълимоти Исломро мусулмонони ОЧШ хамчун доктринаи ичтимоии адолату баробарй кабул мекунанд ва чавобгуи орзуву ормонхои кишрхои камбизоату нодори ахолй мебошад. Дар байни дигар омилхо таблиги фаъоли тундгароён аз тарафи фондхои гуногуни динй, воситахои ахбори омма ва интишори китобу дастурхои зиёд, ки мунтазам аз чониби марказхои радикалии исломии кишвархои араб ба мамлакатхои ОЧШ равона мешаванд, накши мухим доранд. Хамаи инхо бозори доирахои исломи сиёсиро, ки шиорхои Исломро хамчун воситаи муборизаи сиёсй истифода мебаранд, гарм нигох медорад.
Аммо дар фаъолшавии исломи радикалй дар ОЧШ омили дигарро низ махсус кайд кардан бамаврид аст, ки гохо нодида гирифта мешавад: исломихои радикалй на хамчун чараёнхои сиёсии махдуди махаллй, балки хамчун фронти исломии чахонй баромад мекунанд. Аз ин чихат ташкилотхои исломии ОЧШ сохтори муназзам дошта, аз хорич ёрии молии фаровон дастрас менамоянд. Ташкилотхои радикалии исломй дар муборизаи хеш на танхо аз терроризм истифода мебаранд, балки сохторхои ба доираи конун даровардашуда (легалй) низ доранд, ки натанхо таблигот дар намозхои панчгона, инчунин аз болои таълимоти фанхои динй, фаъолияти пешвоёни сиёсй, ки чонибдори давлати исломии шариатбунёд дар ОЧШ мебошанд, назорат мебаранд.
Чapaëни paдикaлии иcлoмй дap тapкиби xеш гypyxxoи зиёди фaъoлиятaшoн бa дoиpaи конун дapoвapдaшyдa вa Faйpи о^о дap кишвapxoи ОЧШ мутгахид мекyнaд. Тaшкилaги «Чмош иашэмия» фappoxтapин вa cеpaъзoтapин тaшкилoти paдикaлии иcлoмй дap ОЧШ мебош8д вa as 4Hxara мохияту ном бa мoнaнди «Ал-чaмoaт-aл-иcлoмия»-и M^cp acт. Бa aндешaи мyтaxaccиоoн, он дap кишвapxoи
ОЧШ ^мчум як шyъбaи тaшкилoти теppopиcтии «Ал-Kpидa» фaъoлият менaмoяд. «Чaмoaи иcлoмия» бa гyнaи «Án-K^^a» дap чaxoн бо aмaлxoи беpaxмoнa вa Faйpиинcaнии xеш мaшxyp acт: тapкишxo, кyштopy oдaмpaбoиxo бо ном вa дap зеpи пapчaми мyбopизa бapoи Faлaбaи «Иолом» дap Оcиëи Чaнyбy Шapкй cypaт мегиpaд. Хуни xaзopoн кyштaгoни бегунохи милгату мaзx,aбx,oи гуногун бa гapдaни чaнгoвapoни «Чaмoaи иашэмия» pocт меояд. Maкcaди теppopxoи онхо 8з он ибopaт acт, ки Иcлoмpo як чузъи coxтopи cиëcии биcëpе aB кишвapxoи ОЧШ нaмoянд вa тapзи зиндaгии онхо бояд мувофики Иаломи «xa^^» бa pox мoндa шaвaд. Ин мaкcaд дap бapнoмaи «Чмши иcлoмия» бapoи кишвapхoи ОЧШ aз pyзxoи aввaли тaъcиcи ин тaшкилoт wyKappap шyдa буд. ,3ap он нишон дoдa мешaвaд, ки Индонезия бояд дaвлaти иcлoмй гapдидa тaдpичaн бa «OK^^ara нaви сюиёй» тaбднл ëбaд вa худудхои Индонезия, Maлaйзия, Бpyней, Сингoпyp, киcмaтxoи чaнyбии Филиппин, Тaилaнд вa Mянмapo дap бap гиpaд [1].
Бyнëнгyзop вa пешвоёни coбикaдopи «Чaмoaи истомия» ду имом: Абдулло Сyнxop вa Абyбaкpи Бaшнp бa xиcaб меpaфтaнд. Онхо фaъoлияги xешpo aз coли 1969 бa тaвpи xеле оддй cap кapдaaнд -paдиocтaнcияи пинхонии онхо acocxoи Иcлoмpo бapoи кишpи бенaвoи индонезй тaблиFy тaфcиp менaмyд. Бaъдaн онхо мaктaб-ингеpнaте кyшoдaнд, ки бaчaгoнpo aз oилaxoи cеpфapзaнди кaмбaFaл г^ифт^ тapбия вa тaълим медoдaнд. Аллaкaй дap xaмoн зaмoн теppopиcти paкaми як дap ОЧШ Абyбaкp Бaшиp шк^и мaктaби нaвpo мyaйян нaмyдa буд: «Mapг дap poxи Худо мaкcaди олии мо» [12, c. 65]. Haвpacoни индонезй, ки 8з мyaллимoн-экcтpемиcтxo донишхои мyaйяни диниpo гиpифтa бyдaнд, чaбxaи aввaлини гypyxxoи paдикaлии иcлoмиpo тaшкил медoдaнд вa бap зидди хокими xaмoнвaк;гaи кишвap, генеpaл Сyxapтo, ки нaмoяндaгoни мaзxaбии 8з pежими дaвлaт нopoзиpo бa тaъкибy ши^н^ гиpифгap менaмyд, мyбopизa мебypдaнд.
Ин мapxaлapo дap тaъpиxи «Чaмoaи иcлoмия» мapxaлaи тaшaккyли фезои идеологй номидш мумкин ad, ки шoгиpдoни Лбдулло Сyнxop вa Абyбaкp Бaшиp бap зидди pежими xyкмpoн вa Fapбгapoии чомеш индонезй мyбopивa бypдa, нaмyнaи paфгapи динии «caзoвop»-po бa мapдyм нишон медoдaнд. Онхо xyд ^таиян мувофики шapиaт зиcгa, дигapoнpo бa ин pox дaъвaт мекapдaнд. MaKca,^ opмoнxoи мyкaддacaшoнpo эълон кapдa бyдaнд - зиндaгии xешpo capфи xидмaти «Наломи ноб» нaмyдaн.
Аммо мapxaлaи «идеологй» деp дaвoм нaкapд. 3apypara бa дacт oвapдaни ëpии моддй бо мaкcaди гycтapишy pyшди фaъoлияги минбaъдa aъзoëни бoFaйpaти «Чaмoaи иcлoмия»-po 8з тoaтy ибoдaт бa poxзaнию Fopaтгapй вoдop нaмyд. Бо тapaфдopoни дap он зaмoн кaмшyмopaшoн онхо бa ^зондши кaлиcaxo, клубхои шaбoнa вa xaттo кинoтеaтpxo, ки дap нaзapaшoн мaнбaи фacaди чомеш oraa^ мaxcyб меëфтaнд, 0Faв нaмyдaнд.
Аз oxиpи coлxoи 1970 гypyxxoи paдикaлии иаломй, ки пинхонй aмaлиëт мебypдaнд, тaдpичaн дap бунёди умумии coxтмoни дaвлaти иcлoмй вa xилoфaти Оcиëи Чaнyбy Шapкй мyттaxид шyдa, дap шaклxoи мyxтaлиф дap aтpoфи «Чaмoaи иcлoмия» гиpд oмaдaнд. Аввaлин зaдyxypди xyнини кyввaxoи aфзoяндaи xapaкaти иаломихои тyндгapo xoдиcaxoи фoчиaбopи coли 1984 дap бaндapи Тaнжyн Пpиoк-и Чaкapтa бa вукуъ пaйвacг. ,3ap он чо дap бaйни xaвoдopoни истоми тyндгapo вa кувв8хои мycaллaxи зиёди хуку^™ зaдyxypди xyнин бa man ом8д. Дap нaтичa пешвоёни тyндгapo Абдулло Сyнxop вa Абyбaкp Бaшиp 8з xaвфи зиндонй гapдидaн бa Maлaйзия фиpop нaмyдaнд. Дap Maлaйзия низ бa чaлби чaвoнoн ^a мoнaнди Индонезия чaвoнoн 8з оиш^и бенaвo) отоз кapдa, caъй менaмyдaнд, ки xapaкaти xyдpo aз хигаби тaшкил нaмyдaни гypyxxoи мycaллax пypкyввaт нaмoянд. Бaъдaн онхо мapxaлa бa мapxaлa бa АфFoниcгoн capбoз фиpиcгoдa, дap он чо дap лaгеpxoи мaxcyc тaълими xapбй г^ифт^ зaминaи тaшкилoти нивoмй-чaнгиpo дap чopчyбaи «^мши иаломия» бyнëдгyзopй нaмyдaнд. Зимнaн, мaълyм ad, ки чaмъoвapй вa мaблaFгyзopии capбoзoн вa бa АфFOниcгoн фиpиcгoдaни онхо 8з чониби «Лигaи чaxoнии долом»- и Аpaбиcгoни Сayдй, ки бо номи «Рoбитa» мaъpyф aCT, мaблaFгyзopй кapдa мешуд. Xaмaи capбoзoни иcгиxдoмшyдa дap Пешoвapи Покиегон тaвaccyти «мapкaзи xивмaтpaоoнй» бa АфFOниcтoн фиpиcгoдa мешyдaнд. Ин мapкaзpo Абдуллох Аъзaм, ки дap зaмoнaш ypo ycona бин Лoдaн нaзapияпapдoзи «Ал-Kpидa» тaъин кapдa буд, poxбapй менaмyд [12, c. 65].
Cox^^ «Чaмoaи доломия» бо чунин тapз тaшкил шyдa acг: шaxcи oлимaкoми он aмиp бa xиcoб меpaфт, ки ин мaкoмpo то зaмoни вaфoтaш Абдулло Cym,op бa yxдa дошт. ^rap бyнëдгyзopи «Чaмoaи доломия» Абyбaкp Бaшиp, aз p^ бaъзе capчaшмaxo 8з coли 1999 то coли 2002, яъне то зиндонй шyдaнaш вaзифaи aмиpиpo ичpo нaмyдaacг. Бaъди y aмиp Абу 3yчaнox тaъин мегapдaд вa бa ном ин мaкoмpo ичpo менaмyд [5]. Аммо, якинш, ин нyктaи нaзap дypycт нест, чунки мaxв poxбapoни чop ш^ои зеpи нaзopaти aмиppo тaнxo xyди Абyбaкp Бaшиp тaъин менaмyд: Шypoи poxбapй, Шypoи кopxoи дин, Ш^ои олии илохиёт вa Шypoи ингиxoбoтй. ,3ap нaвбaти xyд, тaмoми минта^и ОЧШ вoбacтa бa тaъинoти вaзифaвиaшoн бa чop мaъмypият (oкpyг) тaкcим мешуд. K^^ara aввaл, Cингaпyp вa Maлaйзия бyдaнд, ки вocитaxoи молии фaъoлияги «Чaмoaи иcлoмия»-po тaъмин мекapдaнд. Окpyги
дуюм, киcмaти зиëди Индoнeзияpo дap бap г^ифт^ фaзoe бapoи пeш бypдaни ч^од мyaйян гapдидa 6уд. О^уги геюм, чaзиpaxoи Mиндaнao, Ca6ox вa Сyлaвecи бapoи иcгиxдoм вa тaйëp нaмyдaни мyчoxидoн мyaйян шyдa буд. Окpyrи чopyм, кaлaмpaви Aвcтpaлия вa nanya тaъинoти aмaлиëтxoи мoлию i^opa™ дошганд [12, c. 66].
Myттax,идшaвии гypyxxoи пapoкaндaи иcлoмй дap ибтидои coлxoи 1980 дap тaшкилoти «Чaмoaи иcлoмия», poxбapй вa нaзopaти ягош бa rypyxxoи тyндгapoи иcлoмиpo дap ОЧШ нфу бaxшид вa им^ният-хри нaвpo фapoxaм oвapд. Ин aлбaттa, дap зaмoни aндaк бa вукуъ нaoмaдaacт, чунки x,oдиcax,oи AфFOниcтон co.rtXM зиëд дикдат вa нepyи иcлoмиxoи Оcиëи Чaнyбy Шapкиpo бa xyд чaлб кapдa буд. Tarn,o зaмoнe ки «coбикaдopoни AфшниcIOн» бa вaтaн бapгaштaнд, кyввaи xyдpo бapoи мyбopизaх,o дap
ОЧШ caфapбap кapдa тaвoниcгaнд. Бa caxнaи cиëcй бapoмaдaни «Чмгаи истомия^и нaв дap Оcиëи
Чнубу Шapкй 6o твшкили тapкиши мyдх,ишe дap чaзиpaи Бaли дap аэли 2002 «мyappифй» кapдa шуд. Бaъди ин дap aвгycги coли 2003 тapкиши нaв дap мexмoнxoнaи «Mapra^) дap Чaкapтa caAo дoд, ки mywopan зиëди кypбoних,opo 6a 6op oвapд. Илoвa 6ap ин дap coли 2003 «Ч,aмoaи иcлoмия» ^иб ки тaшкилaги тeppopиcтии paкaми яки caйëpa эътиpoф мeшyд. Хдмон вaкт тaвaаcyти кyввaxoи тaъинoти мaxcycи Тaилaнд вa ИMA xaнгoми гyзapoнидaни caммити AТЭС дap Бaнгкoк кушиши чaнгoвapoни ин тaшкилaг бapoи тapкoндaни бoмбaи xимиявй oшкop кapдa шуд. Myвoфик;и roxopora capвaзиpи xaмoнвaктaи Тaилaнд Tarcm Чиннaвaт xaдaфи хучуми тeppopиcтoн дap pyзхoи вoxypии бaйнaлмилaлй тapкoндaни caфopaтxoнaxoи HMA, Бpитaнияи Кaбиp, Ифоил, Aechan™, Сингaпyp вa мaкcaди acocии тeppopиcтoн кyштaни пpeзидeнти xaмoнвaктaи ИMA Ч,opч Буш 6a xraoô мepaфт. Бa cифaти aшëи xoм гyë pa^oaR-E™ тезий-137 as Рycаия 6a ОЧШ oвapдapo мeтapкoнидaнд [10].
Бaъди ифшoи нaкшaх,oи capкapдaxoи «Чaмoaи иcлoмия» - кушгши пeшвoëни чaxoн aB чумга пpeзидeнти Aмpикo, дap тaмoми кишвapxoe, ки мaвчyдияти тaшкилaгх,oи пищонии oн тжмин кapдa мeшyд, шикopи хэдщии aъзoëни «Чaмoaи иcлoмия» OFOЗ ëфт. Яте aв пeшвoëни ин тaшкилaг дap ибтидoи coли 2005 дap Филиппин 6o ryмoни дacт дoшгaн дap cилcилaaмaлxoи тeppopиcгй дap Maнилa вa тaйëp кapдaни aмaлиëтх,oи шв дacггиp шуд. nac aв бoзпypcии xaдaмoти чoаycии Филиппин мaълyм шуд, ки дap чaнyби кишвap 30 нaфap aъзoëни «Чдмши иcлoмия» aмaлиëтх,oи инфичopиpo aнчoм мeдих,aнд. Илoвa 6ap ин, мyaйян нaмyдaнд, ки хдмш ощо 6o тaшкилaгх,oи иcлoмии зиддидaвлaтй, пeш aв xaмa 6o lypyx^ «Aбycaйëф» xaмкopии зич дopaнд. Myrçappap шуд, ки «Чдмши иcлoмия» дap тaмoми инфичopxoи кaлoни coлх,oи oxиpи Филиппин бeвocитa дacт дoшгaacт [11].
ycynx^ кopбapии тeppopиcтoни «Чaмoaи иcлoмия» кoмилaн миcли xaмcaфoни ощо aз тaшкилaги тeppopиcтии «Aл-K;oидa» мeбoшaд, ки бapoи чaлби чaнгoвapoни интих,opй мaблarxoи мaxcyc чудо мeкapдaнд. Чунин тapзи мyбopизa бapoи кишвapxoи Оcиëи ЧaHyбy Шapкй то зaмoнх,oи oxиp xoc нaбyд. Дap ин тapзи мyбopизa тaнх,o «Чaмoaи иcлoмия» пeшгoм буд, чунки он дap тaтбики нaкшaxoи xyд ycyлх,oи caмapaнoкpo иcгифoдa мeнaмyдaнд. Эътиpoф нaмyдaн лозим acx, ки ^уку^ти кишвapxoи Оcиëи Чaнyбy Шapкй, миcли чoмeaи чзх,онй то х,ол poxy ycyлх,oи бocaмapи мyбopизa бо ин шaкли тeppopизмpo нaëфтaaнд. Taшкилoтxoи тeppopиcгй 6a cифaти мyбopизaи acoœ, ки бoиcи aфвoиши бecapycoмoнй вa capдapгyмй дap чaxoн вa теш aз xaмa дap мингaкaxoи кaлидии он мeгapдaд вa кишвapxoи зтедфо твхдид мeкyнaд вa чaxoнpo 6a ин ë он aндoзa 6a caмги бecyбoтй мeбapaд aз xyдкyшxo вa кyшгopи oммaвй иcгифoдa мeбapaнд.
X,aнгoми тaвcифи coxtc^ дoxилии «Чaмoaи иcлoмия» гyфтaн мумкин ad, ки он пeш aз xaмa тaшкилaги тeppopиcтии низoмиecт, ки coxтopи cилcилaвии мypaккaбpo дopo мeбoшaд вa aз бpигaдa то взвод тoбeи poxбapи тaшкилaг бyдa, дap шapoити caxт пинxoнй aмaлиëт мeбapaд. Зимнaн, бoзпypcии дacтгиpшyдaгoн aз чониби кopмaндoни xифзи тapтибoти дoxилии кишвapxoи ОЧШ нишон мeдиxaд, ки aъзoëни фapмoндexии мapкaзй вa кумондощои кио^о ниcбaти poxбapи тaшкилaг caлoxиятy xy^ywM бeшгap дopaнд. Дap мaвpиди ^були кapopxoи бypдaни aмaлиëтxoи твктикй вa dparem кyмoндoнxoи тaмoми caTxxo 6a дapaчaбaндии paамй мaxдyд нaшyдa, aз pyи шapoит мeтaвoнaнд xyдaшoн кapopи дaxлдop rça6yn кyнaнд ë aмaлиëтpo 6e anorça бо poxбapияти мapкaз мycтaкилoнa ryзapoнaнд.
К^ми зapбaвaнaндaи тaшкилaги тeppopиcтии «Ч,aмoaи иcлoмия» aIpяди мaxcycи «Лaшкapи Koc> мeбoшaд. ^p бopaи мaвчyдияти он тaнxo aвrycти шли 2003 дap инфичopи мexмoнxoнaи «Mapиoт»- и Чaкapтa, xaнгoмe ки чaнгoвapи инфичopй xyдpo тapкoнд, мaълyмoт пaйдo кapдaнд. Ин чузъи тaшкилoт бeниxoят мaxфй ad. Aз pyи мaълyмoтxoи пapoкaндa 6a xaйaти он дигap нaмyди чaнгoвapoни мapгтaлaб низ дoxил мeшaвaнд. Иcтиxдoми чунин чaнгoвapoн 6a caлoxияти кумондожои мaxcycи caнчидa, ки дap AфFOниcгoн омузиш дидaaнд, гузошга мeшaвaд. Нaвдaъвaтшyдaгoн aаoаaн aз нoxияxoи мaвpиди низоъу мyнoкишaxo rçapop дoдaшyдa гиpифтa мeшaвaнд, чунки чaнгxoи доимй 6a тapзи xaëт вa нaзapoти oнxo тaъcиpи caxт гyвoшгaacт. Биcëpии oнxo aз xeшy arçpa6o вa нaвдикoни xyд дap нaтичaи aмaлиëгxoи чaнгй ë 6apxyp^o^ мaвxaбй мaxpyм шyдaaнд вa бapoи интщом cитoндaн aз душмш oмoдaaнд. Пeш aз aмaлиëгxoи тeppopиcтй oнxopo 6a мaктaбxoи мaxcyc мeфиpиcтaнд вa дap дaвoми ду мox oнxo твълим мeгиpaнд. Зимнaн, нa xap як ro^Ba^ интиxoбшyдa 6a имгиxoни caxт мyвoчex мeшaвaд. Дap нaкши тeppopиcти xyдкyш ë чaвoнoни мyтaaаcиб, ë 6a шнни бaлoFaтpaаидaгoни тaшнaи интиком вa тapбиягиpифтa бapгyвидa мeшaвaнд, ки бapoи твкмили дaлoили xeш 6a тaйëpии кaм эxтиëч дopaнд. Бa
вошти тaълимoти paвoнии мaxcyc, 8з чyмлa вocигaxoи нapкoтикй вa пcиxoтpoпй дap ин oдaмoн xиccи интикому нaфpaт бa беpaxмиxoи coдиp нaмyдaи дyшмaнoн зиёд кapдa мешaвaд. Бa онхо т8лкин кapдa мешaвaд, ки дap пуштибонии дyшмaнoн «кoфиpoн» пинхон шyдa, opзyи нест кapдaни мycyлмoнoнpo дopaнд ё pежими мaвчyдa 8з чониби кoфиpoн идopa мешaвaд. ,dap чунин шapoиге, ки бap зидди Илом дap микëcи чaxoн чaнги тогалй бypдa мешaвaд, тaмoми кop мувофики aкидaи ин ycтoдoн paвo acr Ин тaблиFaги оддй дap шapoиIx,oи вокеии мyбopивaи пинхонй нaтичaxoи дилxox медиxaд. Х.шон тaвpе ки бoзпypcии чaнгoвapoни «Чaмoaи иcлoмия» нишон медиxaнд, aкcapи онхо xyдpo мyбopивoни зидди шappy б8дй xиcoбидa, бa Fapб имкон дoдaнй неcтaнд, ки ум]^™ мycyлмoнpo кушщ кишвapxoи мycyлмoннишинpo бa мycтaмликaxoи нaв тaбдил диxaнд. ,3ap чoдaи чaнги теppopиcтй бо aмpи дил икдом нaмyдa, aкcapи онхо ^pœ медopaнд, ки дap ин чиходи мyкaддac дap opзyи шaxoдaтaнд [2].
Эътиpoфи ин нyктa чоиз ad, ки cтеpеoтипи тapкиби ичгимоии гypyxxoи теppopиcтии aнъaнaвй, ки гуё aъзoëни он 8з тaбaкaи œwopy бенaвo бoшaнд, кобили кaбyл нест. Он гyнaе ки xyччaтxoи политсияи Индонезия шaxoдaт медиxaнд, нaмoяндaгoни тaбaкaxoи поёнй дap тaшкилoгx,oи теppopиcгй зиëдaнд. Аммо иттиходи иcлoмиxoи paдикaл иxтилoтеpo дap бap мегиpaд, ки дap он oдaмoни к;ишpxoи гуногуни ичтимой дap зеpи идеологияи ягoнa бо xaм мyттaxнд шyдaaнд. Одaмoни тaълимoти xoca дoштa мaъмyлaн aшxocеaнд, ки мyтaaccибии мaзxaбии онхо то бa xaдди aзxyдгyзaштaгии комил pacидaacт. Дap ин xycyc, киcмaн гaxлилxoи мaкoми ичтимоии теppopиcтoни xyдкyш, ки зеpи пapчaми «Ал-Kpидa» тaбoxкopй кapдaaнд, шaxoдaт медиxaнд. ,3ap биcëp мaвpид ин aшxoc oдaмoни coxиби мaълyмoти олй, дoнaндaи зaбoнxoи xopичй вa бо фapxaнги Fapб ошно мебoшaнд.
Тaъкид кapдaни ин нукга чоиз acn, ки poxбapияти «Чaмoaи иcлoмия», мувофики ху^ткои мaвчyдaи политсия, acocaн 8з coxибмaълyмoтxoи тaбaкaи миëнaи axoлиaнд, ки дap бaйни тaбaкaxoи axoлии кaмбaraл дap интиxoбoт дacтгиpии лoзимa нaëфтaaнд. Рушди aвзoи cиëcй дap Индонезия гувохи он aCT, ки paдикaлxoи иcлoмй имконияти чиддии мyвaффaкияти электopaлй нaдopaнд. Чи xеле ки кaйд кapдa будем, онхо зaминaи ичтимой низ нaдopaнд. Дap ин pocro шapкшинocи pyc Г.И. Чyфpин чунин мегуяд: «Тaлaбoти бунёди дaвлaти доломй, ки 8з дoиpaxoи мycyлмoнoни мукгакид мaншaъ мегиpaд, 8з чониби axorä пуштибонии кофй нaмеëбaд вa хизбхои доломй, ки xaмешa дopoи нфуи бyзypгaнд, то хол имкон нaëфтaaнд, ки тaмoюли чaмъият вa paфти xoдиcaxopo дap Индонезия бa мaнфиaти xеш paвoнa нaмoянд [13, c. 35].
Фaъoлии экcтpемиcгx,opo caIx^ пacти пуштибонии ичтимой поин нaмебapaд, чунки онхо ниcбaт бa дyшмaнoнaшoн ycтyвopй вa иттиходи мycгaxкaмтap дopaнд. Онхо кушиш мекyнaнд, ки бa мycyлмoнoни оддй вa тaшкилoгx,oи миллй вa иcлoмии мycтaкил, ки тaмoюли paдикaлй дopaнд, тaъcиpy нуфуз дoштa бoшaнд. Haмoяндaгoни ин тaшкилoтxo aкcapaн дap лaгеpxoи «Чaмoaи доломия» тaълим гиpифтaaнд. Фaъoлияти якчоя нa тaнxo дap ягoнaгии идеологй вa шapoиIx,oи ягонш тaйëp нaмyдaни чaнгoвapoн, инчунин дap acocи poбитaи xешy тaбopй низ acoc ëфгaacт. Maxз 8з xaмин caбaб гypyxxoи иcлoмй cиcтемaи мypaккaбеpo мемoнaнд, ки бо мyнocибaтxoи xешy тaбopй, aъзoëни oилa чaлб гapдидa, oнxopo шaбеxи як кбилaи бyзypг кapдaacг [4].
Myвoфики гyфгaxoи мyтaxaccиcoн дoиp бa тaшкилoтxoи теppopиcтии ОЧШ, xaнгoми б8хо дoдaн бa фaъoлияти «Чaмoaи доломия» бa нaкши зaнxo дap тaшкилoгx,oи теppopиcтии ОЧШ б8хои caзoвop дoдa нaмешaвaд, хол он ки зaнxo дap кoнглoмеpaти ин тaшкилoгx,o нaкши пaйвacгкyнaндapo мебoзaнд. ,3ap биcëp xoлaгx,o poxбapoни киcмxoи болоии «^мши доломия» poбитapo тaвaccyти мyнocибaтxoи xешoвaндй бa pox мoндa, дap ин кop xoxapoн вa дигap aкpaбoни xешpo иcтифoдa мебapaнд.
Бa Faйp 8з xешy aкpaбoни xyд пешвоёни «Чaмoaи иcлoмия» бa aмaлиëIx,oи теppopиcтй Fopaгтapoнy Чинoягкopoни aшaддиpo низ бa кop мегиpaнд. Maxcycaн ин raop дap чaвиpaxoи Moлyк дap Амбон вa дap Су^ве^ ки дap он чо иxтилoфoти мaзxaбй вa этникй шиддaтнoк бyдa, дap шapoити чaнги шaxpвaндии дapoзмyддaт oдaмoне ёфт мешaвaнд, ки xyдpo бa беpaxмй, Fopaтгapй вa кaтли oдaмoн дoFдopy тaбox кapдaaнд. Аз чониби xyкyмaтдopoн oнxopo зиндону чaвoи caxI т8хдид мекун8д вa дap чунин в8зъият онхо бa чизи дигapе yмедвop неcтaнд. Иcтифoдaи yнcypxoи читая^^^о чaнгчyëни «Чaмoaи иcлoмия», бешyбxa aз ^<Ал-K;oидa^> oмyxтaaнд, ки ин тaшкилoт aз ин yнcypxo дap мyбopизaaш бap зидди apI-иши Амpикo вa xyкyмaти дacгнишoндaaш дap Иpoк вa дигap кишвapxo иcгифoдa бypдaaнд.
Дap бapoбapи yнcypxoи чиной «Чoмoaи доломия» дap мyбopизaи xеш гypyxxoи низомии иcлoмии тyндгapopo бa aмaлиëт caфapбap менaмoянд вa инхо тypyxxoеpo мемошнд, ки дap онхо 8з xycycияIx,oи бaндaxoи чиной вa шypишгapoн cифaтx,oе дидa мешaвaд вa онхо фaъoлияти cиëcиpo бо дуздию Fopaгтapй вa тaxдиднaмoй омезишш медиxaнд. ^yввaxoи мycaллaxи Индонезия дap зaмoнaш гypyxxoи I^poproTE^^ иcлoмиpo тaълим вa мaблaF дoдa, дap бaъзе aмaлиëIx,oи нимxapбй иcтифoдa менaмyдaнд. Macaлaн, гypyxи xapбии «Capбoзoни мучохид» capбoзoнaшpo aз мapдoни бекopи шaxpxo чaмъoвapй кapдa, бa оил8хояшон xaнгoми xивмaт мoxoнa дoдa мешуд. Ин бaндaxo xaнгoми кyштopи oммaвии коммуниатхо дap аолхои 1965-1966 вa бa мукобили oзoдиxoxoни Тимopи Шимолй дap аолхои 1990-ум иcтифoдa бypдa шyдaaнд.
Фaъoлияти «Чaмoaи иcлoмия» aз кaлaмpaви Индонезия беpyн xaм меpaвaд. Соли 1995 Абдулло Cyнxop yp^rc^ тaйëp нaмyдaни чaнгoвapoнpo aз Афшндотон бa чaнyби Филиппин, бa нохияхое, ки
тaxти нaзopaти чaнгoвapoни Фpoнти oзoдиxoxи доломии Mopo (Moro Islamic Liberation Front) бyдaнд нaздик 6a мингакаи maraë! мeoвapaд. Зoxиpaн, oнxopo opзyи бушди xилoфaт 6a ин икдом вoдop нaмyдa буд. FaMp aз ин, дap Индoнeзия пoйгoxxoяшoн xaмeшa дap зepи xaвфи нобуд шyдaн бyдaнд. Дap coли 1995 xyкyмaти дyшмaни aшaддии мycyлмoнoни ифpaгй гeнepaл Cyxapro, ки xaмeшa бо oнxo дap мyбopизa буд пoëн пaзиpyфт.
Бaъди cy^yra ин peжим ypдyгoxи нaви «Чaмoaи иcлoмия» дap зaминaи rofflox^ aмaлкyнaндa дap чaнyби Филиппин ^ap чaзиpaи Mиндaнao) 6a пoйгoxи Фpoнти oзoдиxoxи иcлoмии Mopo кучониди шуд. X,aмкopии чaнгoвapoни филиппинй вa индoнeзй 6a тyфaйли 6a «Чaмoaи иcлoмия» пaйвacтaни poxбapи мycyлмoнoни чyдoиxoxи Mopo - Сaлoмaт К^юим 6a вукуъ пaйвacт вa Фpoнти oзoдиxoxи доломии Mopo aмaлaн як шyъбaи «Чамоаи доломия» гapдид. Myвoфик;и мaълyмoти политсияи Филиппин, чи xeлe ки дap боло зикp кapдa 6удсм, дap coлxoи oxиp бeш aз 30 нaфap aъзoëни «Чaмoaи доломия» дap Филиппин xaмeшa 6a кopxoи инфичopй мaшFyл бyдaнд вa oнxo дap ин чо бо кyввaxoи зиддиxyкyмaтй, пeш aз xarn бо гypyxи тeppopиcтии «Aбycaйëф», ки бapoи чудоии нoxияxoи чaнyбии Mиндaнao aз Филиппин мyбopизa мeбypд, алокаи зич 6aprçapop мeнaмoянд. Haзapияпapдoзoни «Чaмoaи ишомия» дap бaйни шypишгapoн оиди xaiwpox нaмyдaни чaнyби Филиппин 6a ««илофати доломии нaв» кopxoи ташкилй вa тaблиFOтй мeбapaнд. Maълyмoтxoe 6a дacт oмaдaaнд, ки дap биcëp aмaлиëтxoи тeppopиcтии coлxoи oxиp дap Филиппин «Чамоаи иcлoмия» шиpкaт нaмyдaacт [11].
Macъaлaи иpтибaги «Чaмoaи доломия» бо «A-Ko^oa» якe aз мacъaлaxoи мyбpaми py ad. Сoлxoи зиëд дap бaйни мyxaккикoн и^идис poич буд, ки «Чамоаи доломия» шyъбaи ««Лл-Коида» ë як кимти он буда aз чониби Бин Лoдaн poxбapй мeшaвaд. Рушди xoдиcaxo дap coлxoи ox^ aз дигap шaкли иттиxoди ощо гyвoxй мeдиxaнд. «Чaмoaи доломия» бо «Aл-Kpидa» биcëp xycycиятxoи мyшгapaк дopaд, ки oнxopo бо xaм нaздик кapдaacт, aз чумла идeoлoгияи «чшод» вa xaмкopии дypyдapoзи poxбapияти ощо дap AфFOниcгoн. Рoxбapoни «Чaмoaи доломия» бо Бин Лoдaн эxтиpoми xoca дошта, тамоми axкoмaгaшpo pиoя мeнaмoянд. Macaлaн, oнxo изxop дoшгaaнд, ки пyppa чoнибдopи фaтвoи coли 1998 дap бopaи чиxoди capoаapии чaxoнй 6a мукобили кoфиpoн мeбoшaнд. Бapoи ин вa дигap кopxoяшoн ощо xaмeшa aз чониби ««Лл-Коида» дacтгиpии бeвoаитaи молй мeëбaнд [4]. Намунаи xaмкopии ин ду тaшкилaг roxoparn Aбyбaкp Бaшиp ad: «Ыан мутааллик 6a «An-Коида» reda^ лeкин 6a мyбopизaи Уcoмa бин Лoдaн эxтиpoми бeaндoзa дopaм, чунки y шapaфy нoмycи мycyлмoнoни тaмoми чaxoнpo боло мeбapaд» [6].
Ин чиз чолиби диккат ad, ки фaъoлиятxoи тeppopиdй дap ОЧШ вa poxбapoни он дap зepи нуфузи Aл-K^oидa вa «Maчлиœ шypo»-и он мeбoшaнд. «Marrara шypo» мaнбaъ вa capчaшмaи acocm вocитaxoи пулию молй мeбoшaд. ^p бopaи кyдpaтy нуфузи «Лл-Коида» дap ОЧШ xaмин ryeox бacaндa ad, ки бо дaъвaти он якчaнд гypyxxoи тeppopиcтй мaнфиaтxoи мaxдyди миллию мaзxaбияшoнpo як cy гузошга дap игтиxoди «Anti-American Terrorist Soldiers» мyгтaxид шyдaaнд, то ки 6a мукобили ИMA дap AфFOниcгoн мyбopизa бapaнд. Maxз poбитaю мyнocибaти тeppopиcгoни ОЧШ бо «A- Коида» 6a ощо имкон мeдиxaд, ки xyдpo як чузъи чaбxae эxcoc кyнaнд, ки «мy6opизaи тaъpиxй» мeбapaнд вa мавдду дypнaмoяшoн дap oяндa гycгapиши capxa^o® нуфузи Иcлoм дap чaxoн мeбoшaд. Дap нaвбaти xyд, «Лл-Коида» гypyxxoи Aбycaйëф, Фpoнти иcлoмии oзoдибaxши Mopo дap Филиппин вa шyъбaxoи «Чамоаи доломия»^ дap Индoнeзия вa дигap кишвapxoи ОЧШ бо яpoкy acлиxa таъмин мeнaмoяд [3, c. 48].
Рочсъ 6a он ки тyндгapoëни иcлoмии минтака дap фaъoлияти xeш бeш aз пeш бо шaбaкaxoи тeppopиdии бaйнaлxaлкй алокаманд мeшaвaнд вa дap мyбopизaxoяшoн ycyлxoи тaкмилëфтapo
иdифoдa мeбapaнд, бapxypдaшoн дap ОЧШ 6a xoдиcaxoи Сypия, ^ок вa AфFOниcгoн ryeox бyдa
мeтaвoнaд. Пшвоени мycyлмoнoни podгapoи Maлaйзия дap pyзи aввaли aмaлиëгxoи чaнгй мycyлмoнoни тамоми чaxoнpo 6a чиxoд aлaйxи HMA вa Бpитaнияи Кaбиp дaъвaт нaмyдaaнд, ки бeшyбxa дap ин raop накши coзмoни тeppopиcтии Aл-Koидa 6yypr ad.
Робита бо «Añ-Ko^a» фaъoлияти rypyxxoи «Чамоаи доломия»^ ниcбaт 6a дигap rypyxxo xaвфнoктap мeкyнaд, зepo aмaлиëтxoи низoмиaш 6a кopпopaтcияxoи чиноии байналмилалй, ки шaклxoи мyбopизaи мycaллaxoнapo иdифoдa мeбapaнд, бeшгap нaздикй дopaд. Бa ин кop инчунин peчaи paфтyo 6a Maлaйзия мycoидaт мeнaмoяд, мaаaлaн, бapoи шaxpвaндoни кишвapxoи иек^ paвoдид тaлaб кapдa нaмeшaвaд, дap Филиппин нaзopaти мyxoчиpaт дap caтxи пacт rçapop дopaд. Taилaнд конуни aввaлини «шydaни пyлxoи чиpкин»-po тащо дap coли 1999, Филиппин бoшaд дap coли 2001, Индoнeзия бoшaд дap coли 2004 бо дacтгиpии Бонки pyшди Оcиë OFOЗ намудаанд.
Дap айни замон, H^py акидас xaм вучуд дopaд, ки «Чамоаи иеломия» тoбeи <Лл-Коида» набуда, xyд вaзифaxoи cтpaтeгии муайян дошта дap кабули rçapopxo муетакил ва вocитaxoи молии xeшpo дopod. Чи xeлe ки pyзнoмaи aнглиcии «Таймо xa6ap мeдиxaд, capкapдaxoи «Чамоаи доломия», муетакилияти xeшpo таъкид ^да эътиpoф ^даанд, ки ташкилоташон аввалин aмaлиëгxoяшpo 50 шл мукаддам -дap он xarno^ ки чaxoн номи Бин Лoдaнpo нашунида буд, ба амал oвapдaaнд. Онxo, инчунин эътиpoф мскушнд, ки «Лл-Коида» кopxoи oнxopo дap coзмoни гypyxxoи тeppopиdй нycxaбapдopй ^да, тaчpибaи coбщaдopoни «Чамоаи доломия»- po, ки дap мyбopизaи зидди тачовузи ш^авй дap AфFOниcгoн иетифода мeбypд иетифода намудаанд [7].
Зapypaте бa миён меояд, ки бa мaвчyдият вa мyбopизaи «Чaмoaи доломия» нигохи дигap дoштa бошем. Хдкикатан, ин тaшкилoт дap «pyйxaти cHëxH» pacмии CMM xaмчyн «coзмoни теppopистй» кaйд шyдaacт. Бap зaмми ин, TypyxH бyxpoнии бaйнaлмилaлй (International Crisis Group), ки бa номи «Чaмoaи доломия» пapвaндaи мaxcycе гaxия нaмyдaacт вa мyxтaвoяшpo киcмaн дap боло oвapдем, тaшкилoти бoэътибopе мебoшaд, ки бa он пешвоёни шёши як wop давлагхо, аз чyмлa пpезидентx,o, poxбapoни xyкyмaт вa вaзиpoни rapxoH xopичй дoxил мебoшaнд.
Бa xap хол дap Индонезия, дap Ошёи Чaнyбy Шapкй вa дap тамоми apcaH байналмилалй, зoxиpaн caвoли pитopикие caдo медихад; «Ч,амоаи иcлoмия» бa мaнфиaти кй кop мекyнaд? Бa тaвpи дигap гуем, оё фaкaт мyбopизa бapoи «Истоми ноб», хукуки шapъй вa xилoфaти чaxoнй илxoмбaши фаъолиягх,ои теppopиcтии онхост? Оё онхо бо aмaлy киpдopxoе, ки дap боло зикp ^дем, мaкcaдxoи дигapе низ дopaнд? Оxиp, aëн аст, ки бa xaбcкyниxo, эътиpoфcт вa чapaëнxoи cyдии oвoзaдop нигох на^да, то хол pHrnaxo, фишангхо вa куввахои xapaкaтдиxaндaи шaбaкaxoи теppopиcтии ОЧШ дap пacи пapдaxo нoaëн мoндaaнд. Хдмин чиз низ xoœ онхост, ки теppopистoни бa гунох мyттaxaмшyдa дap cyд беxaëëнa вa гyстoxoнa paфтop намуда, cyxaнoни тaxкиpoмев мегуянд вa xornpaH кypбoниëни aмaлиëтxoяшoнpo таяк^ мекyнaнд. Бyнëдгyзop вa яке аз пешвоёни агаши «Ч,амоаи доломия», ки дap ин чо биcëp зикpaш намудем, Абyбaкp Бaшиp дap бaëнoтaш, бa дaлелxoи мyъгaмaд нигох на^да, xaгтo изxop медopaд, ки мaвчyдияти «Чaмoaи доломия» як фacoнa асту xanoc.
Дap ин мaвpид беиxтиëp бa чунин aндешa меpaвй, кй мaнфиaтдopи чунин тaшкилoт аст вa кадом Kyввaxoи cиëcй бa тaвpи пинхонй дap пуштибонии теppopистoни мyтaaccиб кapop дopaнд? Хднгоме ки бa ин мacъaлa aмикaн нигох мекунед, aëн мешaвaд, ки «бoзингapoни ин мaйдoн» кaм нестaнд вa бaъзеи онхо аз мaкcaди тaшкили дaвлaтxoи иcлoмй дap ин минтaкa фapcaxxo дypaнд. Бapoи онхо мaвчyдияти тaшкилoти фaъoли теppopистй дap минтaкa зapyp аст. Ин бapoи иcлoxи вaзъ вa чoбaчoгyзopии куввахо имкон дода, бa дoиpaxoи мyaйян имкон медихад, ки шapoитpo бa манфиати xеш Iarräp диxaнд. Ошкop нaмyдaни тapaфxoи мaнфиaтдop яке аз poxxoH чустучуи xaкикaт аст.
Maнтикaн aëн аст, ки бapoи бapкapop нaмyдaни дaвлaти иcлoмй дap минтака, иcлoмиëн бa дaсттиpии вacеи чoмеa мaнфиaтдopaнд, аммо теppopизм xaмчyн вacилaи ягoнaи бa ин мaкcaд pacидaн, хадди aw aз лихози идеологй oнxopo бa шикacт мувочех нaмyдaaст, мacaлaн тapкиш дap Бaлии Индонезия, ки шу^^аи зиёди хаёти oдaмoнpo aз бaйн бypд, aфкopи чoмеaи Индонезия вa чахо^о дигap кapд. Акcapияти ахолии Индонезия, ки мycyлмoнoни муътадил xacтaнд ин гapкиш oнxopo бетaъcиp намонд вa бaъзе мухаккикон чунин меxиcoбaнд, ки он бa с^уву нуфузи хизбхои иcлoмй дap интиxoбoтxoи пapлyмoнии coлxoи минбaъдa тaъcиpи мaнфй pacoнидaacт.
АTap тaшaббycкopoни ин икдоми теppopиcтй бо ин тapкиш мaкcaди «rap^» кapдaни вaзъият дap кишвap, минтaкa вa xaTTO беpyн аз о^о медoштaнд, ин гaпи дигap будд. ,3ap ин cypaI мaкcaди гyзoштaaшoн, бешyбxa xan шyдa буд, чунки ин aмaлиëти теppopистй биcëpиxopo, аз чумла иcлoмиëни ОЧШ-po, ки нияти беэътибop кapдaни xyкyмaтxoи кишвapxoи минтае вa нoopoм кapдaни вaзъ дap кишвap, бедop кapдaни тaмoюлxoи зиддиrapбй вa зиддиaмpикoиpo дoштaнд, бетapaф нагузошт. Бо ин aмaли xyд онхо, aз pyH гyфгaи Абyбaкp Бaшиp, бa coкинoни кишвapxoи ОЧШ фахмонданй бyдaнд, ки «илхомдихандагон»- и ин aмaл куввахои мaxcycи ИMЛ вa Иcpoил буда, мaxз xaминxo душманони мapдyми ОЧШ мебoшaнд. Зимнан, бaъди тapкиши xapoбиoвapи coли 2002 дap чaвиpaи Бали пешвои «Чамоаи доломия» roxop дошт, ки ин тapкишxo бapoи Baшинггoн дap дoFдop намудани чеxpaи Иcлoм -xaмчyн дини чaнгчy вa бapoи бадном кapдaни мycyлмoнoнy Иcлoм вa «бapaнгеxгaни чангх,ои байнимазхабй» лозим бyдaнд. Х,акикатан, aввaлин пypcишxoи тyзapoнидaи ш^кати бpитaнягии Би-Би-Си бaъд аз тapкишxo нишон дoдaнд, ки aз cе ду xHccaH индонезиягихо бap ин aкидaaнд, ки бapoи Индонезия xaвфи А^ико аз «Ал-Крида» дидa бештap аст [8, c. 5].
Х,амин чиз ачиб аст, ки баъди тapкиш иcлoмиxoи paдикaл бо xap poxy вошта caъй мекapдaнд, ки мyмaйизoни (экcпеpт) xopичиpo тахдид ^да, ба patera тaфтишoт xaлaл вopид намоянд. «Чaмoaи доломия» тахдид менaмyд, ки arap хукумати кишвap ба хабш иcлoмиxo отоз кунад, 63p зидди он «чнход» отоз xoxaA шуд.
Haзapи дигapе низ мавчуд аст, ки тapкишxoи дap Индонезия pyxдoдa хакикатан кopи дасти иcлoмиxo мебошанд, зеpo paдикaлxo тaвaccyти зypй таваччухи мycyлмoнoнpo, ки гуё ба xorapH манфиагхои онхо бо кoфиpoн мyбopизa мебapaнд, чалб кapдaнй мешаванд. Tapmrnxo ва теppopxoи инфиpoдй бояд бaëнгapи иктидopи paдикaлxo бошанд ва дap навбати xyд, apзиши oнxopo дap мyбopизaxoи отеши дoxилй гapoнтap намоянд. Илова 63p ин, зypй хамчун як вocитaи caфapбapкyнии чoнибдopoн аз Iapa<^H гypyxxoи гуногуни paдикaлй кайхо тaчpибa кapдa шудааст. Ин ба акидаи бдо^ мyтaxaccиcoн, ба он вобастагй дopaд, ки paдикaливми доломй авчи мaъpyфиятaшpo cипapй намуда, xешpo аз лихози идеологй мycaллax медонад ва дap амалиётхояш аз ^Ibm-apm чopaxo пapxев намекунад.
Maълyм аст, ки бapaкcи Иcлoми замони мукаддам ё «Истоми ноб», ки 63poh иcтикpopи он paдикaлxo caъю талош дopaнд, ин xилoфaEICOЗOни нав ба одамони Faйpи мycyлмoн ва мycyлмoнoни дигap мазхабхо муноотбати Faйpиинcoнй ва вaxшoниятpo paвo медopaнд, ки теppopизми pyйpocт аст. Иcлoми ибтидой бо тaxaммyлгapoии диниаш (мaxcycaн, бо ду rnoxaH дини ибpoxимй - яхудй ва нacpoнй) ва бо
мycyлмoнкyнии нapми xeш бо coкинoни кaлaмpaвxoи ба xилoфaт xaмpoxкapдaaш фapк; мс^д. Aз ин бapмeoяд, ки иcлoмиxoи ОЧШ на бо cyxaн, балки дap амал он «Истоми ноб^о, ки иддао дopaнд, xyд инкop мскунанд. Илова 6ap ин, дap Оcиëи Чднубу Шapкй бошад !eppop бoвapии дoиpaxoи иcлoмиpo ниcбaти ощо коста ва oнxopo аз пуштибонй ва дacтгиpии оммавии мapдyм мaxpyм намудааст.
Aзбacки тeppopиcгoн ба oбeктxoи xapбй ва cиëcй бeвoаитa xai^ra кapдa наметавонанд, зapбaxoяшoнpo ба axoлии мулкй paвoнa мскунанд. Ин xaдaф ба Faйp аз нишoнpaаияш бocaмap низ мeбoшaд. Бecapycoмoнй ва гашг^инашавандагии зapбaxo биcи изтиpoби умумй мсшавад. Дилxox одам дap дилxox макон ва замон xaдaфи тeppopи orao мeгapдaд. Taxдид ва xaвфy xarap opoмию cyбoти зиндагии мapдyми кишвappo бapxaм мсзанад. Чи xeлe ки мyтaxaccиcи иcлoмшинoc Р.Г. Ланда кайд мскунад: «мyбopизaи бскоида, бepyн аз аклоку ycyлxo ва opй аз вичдон кopи xa^Ry мyбopиз ва 6ex!apm opмoнxopo (идсал), ки xyд майл 6ap он дopaнд, бадному дoFдop мeнaмoяд»[9, c. 262].
Maълyм аст, ки бapoи xapoаaфкaнии оммавй, бyнëд намудани бecapycoмoнй ва !apc, псш аз xaмa аъзоени «А-Коида, ки дap ОЧШ мaакaн гузидаанд, мaнфиaтдop мeбoшaнд. Намояндагони coзмoни зиддиигтилооти Индонсзия дaлeлxoи pox ëфтaни aгeнтxoи ин шабакаи бaйнaлxaлкии тeppopистиpo ба чaзиpa эътиpoф мскунанд. На xaмaи oнxo ба pyüxarn poxбapoни «Чдмоаи доломи» дoxил мсшаванд. Як кдоми аъзоени «А-Коида» дap ОЧШ мустакилона фаъолият мeбapaнд. Aз pyи мaълyмoтxoи xaдaмaги мaxcycи Индонсзия ба чaнгoвapoни «A-Коида» мyяccap шудааст, ки дap гaлaчaзиpa coxтopи xeшpo бyнëд намуда, бо як ;arop rypyxxoи индонсзй, poôma 6ap;apop намоянд. Myмaйизoн чунин xaм мexиcoбaнд, ки xyди гeoгpaфияи Индонсзия xaмчyн кишвapи чaзиpaвй ба «А-Коида» имкон додааст, ки дасти кaаифaшpo ба Индонсзия дapoз ^да, кaлaмpaвaшpo чун майдони тpaнзитй ë мдоли пoйгoxи нигaxдopй ва омода ^дани тeppopиcтxoяш иетифода намояд. Aз ин py андсша ва псшншоди бaъзe cиëcaтшинocoн xa; аст, ки мувофики он «Чамоаи доломия» на ташкилоги мустакил ë иттифокчии «A-Коида», балки xaмчyн як чузъи он аст, ки дap ОЧШ муста^ гашта, бapoи aмaлиëIxoи тeppopистиaш аз иcлoмиëни мaxaллй истифода мeбapaд.
Ин xaм aëн аст, ки амащои тeppopистй ба мaнфиaтxoи бaъзe xapбиëни paдикaлии индонсзй чавобг^ мeбoшaнд, ки замони Cyxapropo, зaмoнepo, ки apтиш дap capи кyдpaт буд, xy6 дap ëд дopaнд. Aмaлxoи экстpeмистoн ;aApy кимати xapбиxopo, xaмчyн кyдpaти ягонас, ки индoнeзиxopo аз xaвфи тeppopизм Xимoя кapдa мставонад, боло мeбapaд. Илова 6ap ин, apзиши oнxo дap apcaи бaйнaлxaлкй, мaxcycaн дap HMA баланд мсшавад ва aмpикoиxo гeнepaлxoи иcлoмcитeзpo чун иттифокчии xeш дap мyбopизa 6ap зидди тeppopизм кабул мскунанд. Пpeзидeнти Индонсзия ва capфapмoндexи кyввaxoи мycaллax Cycилo Бамбанг Юдxoйoнo баъди тapкишxo дap чаз^аи Бали 1 oктя6pи coли 2005 ба мyнocибaти 60-corar™ apтиши миллй бapoмaд намуда, roxop дошта буд, ки кyввaxoи мycaллax бояд дap мyбopизaи зидди тeppopизм дap тамоми кaлaмpaви кишвap иш^ок кунанд. Aз p^ cyxaнoни capвapи давлат, дap бapoбapи xaдaмoти мaxcyc xapбиëн низ вaзифaдopaнд, ки амащои тeppopистиpo, миcли тapкишxoe, ки дap Бали pyx дода буданд шш^й намоянд [6].
Хднуз дap мoxи майи coли 2005, псш аз тapкишxoи Бали, вaзиpи мудофиаи Индонсзия Ювоно Cyдapcoнo xaнгoми caфapaш ба HMA изxop дошта буд: «A caбaби камфаъолии чомсаи шaxpвaндй, xapбиëн ягона куввасанд, ки якпopчaгии кишвappo нигox дошта мставонанд. Индoнeзияpo лозим аст, ки псш аз caxra тaдpичaн paфтaни кyБвaxoи мycaллax xyкyмaти шaxpвaндии ;авй дошта бошад» [6]. Ю. Cyдapcoнo дap чанд дaxcoлaи oxиp аввалин шaxpвaнди мyлкиeст,ки дap макоми вaзиpи мудофиа тapaфдopи фаъоли накши cиëcии apтиш дap чомса буд.
Гyфтaxoи боло ба xynocae мeopaнд, ки фаъолияти «Чдмоаи ишомия» на тaнxo мyбopизaи бepaxмoнaи paдикaлxoи иcлoмй бapoи xaдaфxoяшoн аст, балки тeppopистoнy экстpeмистoни «Чдмоаи доломия» нoxyдoгoxoнa бapoи кyБвaxoи нepyмaндгapи дигap xaмчyн олоте бapoи бapoвapдa кapдaни мaнфиaтxoяшoн дap замони дapкopй истифода бypдa шаванд. Як чиз aëн аст, ки xaм дap Индодозия, xaм дap дигap кишвapxoи ОЧШ ва xaм дap тамоми чaxoн кyввaxoи cиëcиe вучуд дopaнд, ки бо xap poxy вocитa ма^^ои raëœ ва poбитaю ало^ои xeшpo пищон мeдopaнд ва баъди xap maraëra тeppopистии муваффаки чaнгoвapoни иcлoмй так^у нуфузашон бeшгap мсшавад.
AДAБИËT
1 Asia Pacific Report. Sidney. №№48. 25.11.2002.
2 IIAS Newsletter, Leiden. July, 2003.
3 Inside al Qaeda: Global Network of Terror. N.Y. : Columbia University Press, 2002.
4 International Crisis Group I Asia report. Jakarta I Brussels. №№63. 26.08.2003; №№127,24.01.2007.
5 The Australian. 17.03.2004.
6 The Straits Times. Singapore. 24.01.2002; 1б.03.2003; 03.10.2003.
7 The Times. 03.10.2005.
S Tymep, A. Что нового в apcemne тeppopиcтoв?: и как утсшнсс GoponbcH c наб^ающсй еилу «чумой XXI вска» II Aзия и
Ai^pma есгодня. - 2006. - №> 4. - С. 3-10. 9 Ланда Р.Г. Полигичсекий иелам: пpeдвapитeльныe итоги. M., 2005.
10 Независимая газета. 16.06.2003.
11 Пульс планеты, 22.03.2005; 27.04.2006.
12 Сафин Р.М «Джамаа исламийя» как организационная структура терроризма в ЮВА // Восток, 2008, .№1. С. 63-73.
13 Юго-Восточная Азия: параметры безопасности в конце XX столетия. М., 1995.
ДЖАМААТ-И-ИСЛАМИ: ЕЕ ОРГАНИЗАЦИЯ И ДЕЯТЕЛЬНОСТЬ В ЮГО-ВОСТОЧНОЙ АЗИИ
Религиозный экстремизм в Юго-Восточной Азии угрожает не только странам с преобладающим мусульманским населением, но и странам с большим немусульманским населением. Сегодня нельзя не признать тот факт, что религиозный экстремизм активизировался в регионе Юго-Восточной Азии.
В данной статье рассматривается деятельность радикальных исламских организаций, в частности Джамаат-и-Ислами, которая легально и нелегально действует в странах Юго-Восточной Азии. «Джамаат-и-Ислами» — крупнейшая и наиболее влиятельная радикальная исламская организация в Юго-Восточной Азии, которая стоит, наравне с организацией «Аль-Джамаат-и-Исламия» Египта. «Джамаат-и-Ислами», как и «Аль-Каида», известна своими зверствами и бесчеловечными действиями не толико в ЮВА но и во всем мире.
Лицо Ислам в Юго-Восточной Азии с начала его появления до наших дней было очень сплоченным, прямолинейным и терпимым, а деятельность «Джамаат-и-Ислами» в Юго-Восточной Азии привела к тому, что миролюбивый и терпеливый Ислам повернулся лицом к экстремистскому и террористическому исламу, что сейчас называется исламским радикализмом. В связи с этим изучение данного вопроса является актуальным и своевременным.
Ключевые слова: Юго-Восточная Азия, Ислам, Ислам в Юго-Восточной Азии, «Джамаат-и-Ислами», «Аль-Каида», радикальные религиозные организации, Исламское государство, создание Исламского государства
JAMAAT-I-ISLAMI: ITS ORGANIZATION AND ACTIVITIES IN SOUTH-EAST ASIA
Religious extremism in Southeast Asia threatens not only Muslim-majority countries, but also countries with large non-Muslim populations. Today it is impossible not to recognize the fact that religious extremism has intensified in the region of Southeast Asia.
This article examines the activities of radical Islamic organizations, in particular Jamaat-e-Islami, which operates legally and illegally in the countries of Southeast Asia. Jamaat-e-Islami is the largest and most influential radical Islamic organization in Southeast Asia, which is on a par with Egypt's Al-Jamaat-e-Islamiyya. Jamaat-i-Islami, like Al-Qaeda, is known for its atrocities and inhumane acts, not only in Southeast Asia, but throughout the world.
The face of Islam in Southeast Asia from the beginning of its appearance to the present day has been very united, straightforward and tolerant, and the activities of Jamaat-e-Islami in Southeast Asia have led to the fact that peace-loving andpatient Islam has turned itsface towards extremist and terrorist Islam, which is now called Islamic radicalism. In this regard, the study of this issue is relevant and timely.
Keywords: Southeast Asia, Islam, Islam in Southeast Asia, Jamaat-e-Islami, Al-Qaeda, radical religious organizations, Islamic
Сведения об автора:
Кудратов Комрон Абдунабиевич - кандидат исторических наук, доцент кафедры всеобщей истории Таджикского государственного педагогического университета имени С. Айни. Email: [email protected] Тел.: +992 935282862;
About author:
Kudratov Komron Abdunabievich - Candidate of Historical Sciences, Associate Professor of the Department of World History of the Tajik State Pedagogical University named after S. Aini. E-mail: [email protected] Tel.: +992 935282862